Dok će većina reći da je za opstanak organizacije i njen razvoj presudno da imaju dostupna finansijska sredstva (toga nikad dosta), zaborave za trenutak da su u savremenom okruženju, deljenje informacija, razmena znanja i saradnja postali ključni faktor uspeha organizacija.
Konstatujemo kako se današnji svet brzo menja. Ali, imamo li odgovor kako se nositi sa brzim promenama i kako uneti pozitivne promene u naše okruženje? Da li postoji konsenzus kod vaših saradnika o tome šta promena zapravo podrazumeva?
Da krenemo od najopštijeg. Društvena smo bića i tajna uspeha naše vrste je sposobnost saradnje i povezivanja oko zajedničkih ciljeva. Refleks tog iskonskog vidi se u brojnim udruženjima građana koja nastaju iz potrebe da se odgovori na teškoće koje prevazilaze snage pojedinaca. Pomaže nam da se osetimo delom zajednice, da se suprotstavimo savremenoj dinamici društvenog i ekonomskog života koja atomizuje društvo i čini da se osećamo otuđeno i usamljeno. A nismo.
Povezujemo se i pronalazimo sa ljudima sa kojima delimo zajedničke vrednosti. Vrednosti, koje deluju nekako apstraktno kada probamo da ih razumemo, prepoznamo, navedemo, po uticaju na naš život i posledice koje mogu da ostave na jedno društvo daleko su od apstrakcije. One upravljaju našim ponašanjem, usmeravaju naš odnos prema ljudima, zajednici, prirodi. One nas povezuju, oko njih pravimo mrežu prijatelja, saradnika, organizacija.
Snažna asocijacija koja se javlja za savremeni svet je rastuća povezanost. Kažu da ta sve veća povezanost današnjeg sveta i samo umrežavanje čini privlačnijim. Udruženja su odavno prepoznala koliko je u današnjem svetu važno biti povezan i umrežen. Prepoznata kao potreba među samim udruženjima, tema „Umrežavanje“ se tako našla među treninzima u EU Resurs centru za civilno društvo u Srbiji. Kako bismo aktivistima približili značaj zajedničke saradnje, razmene i podržavanja da bi se njihovi glasovi jednako čuli, prepoznali i uvažavali, tokom nekoliko majskih obuka govorili smo upravo o pokretačkoj snazi mreže – o tipovima mreža, različitim strukturama mreža; kako ih definišemo, šta nam donose; kako se upravlja mrežom – operativno i strateški; šta je neophodno da jedna mreža bude efikasna i održiva, odnosno šta su prediktori održivosti jedne mreže…
ZNAMO LI ŠTA JE ZAPRAVO UMREŽAVANjE?
Na prvom mestu, mnoge stvari nam se čine samorazumljivim, pa tako i sam pojam umrežavanja. Mislimo da ćemo lako objasniti i na druge preneti razlog postojanja naše grupe, udruženja, mreže. U tom poduhvatu nam se opet čini da svi jednako razumeju šta nam valja činiti, odnosno, koje (društvene) promene treba ostvariti da bismo otklonili sve ono što predstavlja smetnju u našem ličnom i životu zajednice. I pre nego što smo se osvestili, naša mreža se raspala, pojedinci koji su bili jezgro naše grupe otišli su za svojom agendom. Jer… Oni skloni samorefleksiji nađu se pomalo u čudu kako to da drugi nisu videli tako jasnu i prostu stvar – koja promena je potrebna. Do načina kako do promene (koje promene) nismo ni stigli.
Nailazimo i na frustraciju mnogih kolega koju izaziva nedostatak veština i znanja u korišćenju novih, digitalnih tehnologija. Kod nekih se javlja osećaj da im izmiču informacije koje najavljuju nove trendove i da gube na relevantnosti, da ne kažemo važnosti za svoju zajednicu i cilj koji njihovo udruženje ima.
I dolazimo do toga da bi nam u tom poslu umrežavanje moglo pomoći – umrežavanje shvaćeno kao sredstvo koje nam omogućava da postignemo konsenzus i ostvarimo promene.
PRAVI MEHANIZAM JAČANjA UTICAJA NA PROMENE
U tom duhu, shvatamo da nam je potreban veći uticaj za promene (čijom snagom često nismo zadovoljni), a onda i neophodno znanje kako do efikasnog uticaja da dođemo. I da nam nedostaju resursi i kapaciteti. Hronično. Jer smo mala organizacija (a ko nije, ili još bolje, a ko su velike organizacije), jer smo van centra, na periferiji, daleko od glavnih tokova i događaja.
Zbog svega ovog, umrežavanje se vidi kao mehanizam koji omogućava pojedinačnim udruženjima da jačaju svoje kapacitete, uticaj, vidljivost. Savremeno okruženje, nesigurno, promenljivo, zahteva nove veštine i ponašanja, nova znanja i ideje. Oni koji su otvoreni i spremni na saradnju, otvoreni da usvajaju nove koncepte i pristupe imaju veće šanse da ostvare svoju misiju i željene promene.
I za kraj ostaviću jedan lični doživljaj sa pomenutih treninga o umrežavanju u okviru EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji. Dok je svako od učesnika sa održane obuke poneo nove uvide o svom udruženju, gde se njihova mreža nalazi, razmišljanja u kom smeru mogu da krenu, iskustva drugih, nove kontakte – moj najjači utisak bilo je podsećanje jednog od kolega na reči čuvenog filozofa da je „zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“ upravo ono što pokreće mnoge ljude u udruženjima koja sebe smatraju malim, a po duhu i posvećenosti su beskrajni.
Autor teksta:
Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije – MODS
*godinama radi na povezivanju i umrežavanju udruženja, sa nacionalnim i međunarodnim iskustvom u toj oblasti. Trener je na programu obuke EU Resurs centra za civilno društvo o građenju, funkcionisanju i/ili unapređivanju mreža udruženja.