Zakon o dualnom obrazovanju – UVOD
Poslanici Narodne skupštine usvojili su tokom oktobra Zakon o dualnom obrazovanju. Postupak donošenja ovog Zakona pokrenulo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tokom maja ove godine kada je objavljen i stavljen na javnu raspravu Nacrt zakona. Budući da je reč o zakonskom rešenju koje je za cilj imao da uvede značajne novine u sistem srednjeg obrazovanja, MODS je sproveo detaljnu analizu Nacrta i izradio predloge za njegove izmene i dopune koje je dostavio Ministarstvu. Više o tome možete pročitati OVDE.
Zakon o dualnom obrazovanju izrađen je sa ciljem da se u sistem srednjeg stručnog obrazovanja uvede koncept “učenja kroz rad”. Iako važeći Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju sadrži odredbe posvećene saradnji školskih ustanova i privrednih subjekata u izvođenju praktične nastave, predlagači ovog Zakona smatrali su da postojeći pravni okvir nije dovoljan za uvođenje dualnog obrazovanja i da je potrebno doneti poseban zakon koji bi detaljnije uredio uključivanje privrede u realizaciju praktičnih aspekata stručnog obrazovanja.
Kada je reč o odredbama, u fokusu MODS-a našla su se pitanja zaštite učenika od eventualne zloupotrebe dečijeg rada, odnosno prevencije uključivanja učenika u rad koji može da ugrozi njihovo zdravlje, bezbednost, moral i obrazovanje. MODS je tom pogledu ukazao na nedostatke koje je Nacrt zakona sadržao i pozvao Ministarstvo da ih otkloni. Konačna verzija Predloga zakona je pre upućivanja u skupštinsku proceduru korigovana upravo u skladu sa predlozima koje je uputio MODS, o čemu će biti više reči u nastavku.
ZAŠTITA OD ZLOUPOTREBE DEČIJEG RADA
Budući da dualno obrazovanje podrazumeva uvođenje učenika u radni proces, MODS je smatrao da je od presudne važnosti da Zakonom budu predviđene adekvatne garancije od eventualne zloupotrebe dečijeg rada.
U tom smislu, MODS je u svojim komentarima insistirao da bi Zakonom trebalo da bude predviđena shodna primena odgovarajućih odredaba Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koje se tiču zaštite mladih na radu, ali i drugih propisa koji uređuju zaštitu od zloupotrebe dečijeg rada kao što je Uredba o utvrđivanju opasnog rada za decu. Ministarstvo prosvete uvažilo je predlog MODS-a.
*** Analiza Nacrta zakona o dualnom obrazovanju
Član 10. Zakona tako predviđa da se zaštita prava učenika u dualnom obrazovanju, pored ostalog, ostvaruje u skladu sa “zakonom kojim se uređuje oblast rada i zaštite na radu” i “propisima kojima se uređuje zabrana obavljanja opasnog rada za decu”.
Kada je reč o proceni ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad od strane poslodavaca, Nacrt zakona je isključivu odgovornost za obavljanje tog postupka dao Privrednoj komori Srbije (PKS). MODS je ovom pitanju posvetio veliku pažnju i u svojim komentarima ukazao na potrebu da se u ovaj postupak uključi i Inspektorat za rad. U skladu sa predlogom MODS-a, čl. 12. Zakona predviđeno je da u cilju utvrđivanja ispunjenosti uslova od strane poslodavca PKS obrazuje Komisiju u čijem sastavu će biti i inspektor rada.
ZAKLJUČIVANJE I RASKID UGOVORA
Zakon o dualnom obrazovanju predviđa postojanje dve vrste ugovora. Ugovor o dualnom obrazovanju zaključuju poslodavac i škola. Nacrt zakona je predviđao da škola “može da raskine” ugovor sa poslodavcem u slučaju da mu bude oduzeta Potvrda o ispunjenosti uslova ili usled neispunjavanja obaveza predviđenih ugovorom o dualnom obrazovanju.
MODS je smatrao da su oba razloga vrlo ozbiljna i da školama ne može biti prepuštena mogućnost da odluče da li će raskinuti ugovor kada se ustanovi postojanje navedenih okolnosti. MODS je umesto toga predložio da pomenuta norma bude imperativno formulisana kako bi škole bile u obavezi da raskinu ugovor kada nastupe određene okolnosti. U skladu sa MODS-ovim predlogom član 18. Zakona navodi slučajeve u kojima “škola raskida ugovor sa poslodavcem”, pri čemu se i osnov za raskid ugovora proširuje tako da uključuje i povredu prava učenika.
Drugu vrstu ugovora predviđenu Zakonom predstavlja ugovor o učenju kroz rad. Nacrt zakona predviđao je da ugovor o učenju kroz rad zaključuju “poslodavac i roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik maloletnog učenika i učenik sa navršenih 18 godina”. Ugovor bi prema Nacrtu mogli da raskinu “učenik, odnosno roditelj ili drugi zakonski zastupnik maloletnog učenika”.
*** Analiza Nacrta zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
MODS je u komentarima dostavljenim ministarstvu ukazao da rešenje po kom roditelj ili zakonski zastupnik zaključuju ugovor u ime maloletnog lica nije u skladu sa čl. 25. Zakona o radu koji propisuje da se radni odnos sa licem mlađim od 18 godina zasniva direktno, ali uz pisanu saglasnost roditelja.
Osim toga, MODS je ocenio kao u potpunosti neprihvatljivo rešenje po kom se maloletnom učeniku uskraćuje mogućnost da samostalno odluči o raskidu ugovora i da se ta odluka isključivo prepusti roditelju ili zakonskom zastupniku. MODS je upozorio da bi takvo rešenje u praksi moglo da dovede do toga da maloletni učenik ne može samostalno da okonča angažman kod poslodavca koji više ne želi da obavlja.
*** MODS izneo predloge za izmene i dopune Ustava u oblasti prava deteta
Kako bi se Zakon o dualnom obrazovanju uskladio sa odredbama Zakona o radu, MODS je predložio izmene koje bi predvidele da ugovor o učenju kroz rad zaključuje učenik, uz pisanu saglasnost roditelja ili staratelja ukoliko je reč o maloletnom licu. Sa druge strane, MODS je insistirao da Zakonom bude predviđeno da se ugovor može raskinuti na zahtev učenika, bilo kog uzrasta, ili na zahtev roditelja ukoliko učenik ima manje od 18 godina, analogno čl. 175. Zakona o radu.
Kada je reč o ovom pitanju, zakonski tekst je pretrpeo određene izmene. Čl. 21 predviđa da ugovor o učenju kroz rad zaključuju “poslodavac i učenik, odnosno roditelj ili drugi zakonski zastupnik učenika”. Kao što se može primetiti, Zakon ne predviđa da ugovor o učenju kroz rad u ime maloletnog učenika zaključuje isključivo roditelj ili staratelj. Iako ova odredba nije do kraja precizna, može se pretpostaviti da će se pitanje zaključivanja ugovora sa poslodavcem regulisati prema analogiji sa Zakonom o radu.
Sa druge strane, čl. 25. predviđa da ugovor može da raskine “učenik, odnosno roditelj ili drugi zakonski zastupnik učenika”. Iz ovog nedvosmisleno proizlazi da to pravo na raskid ugovora više nije ograničeno samo na punoletnog učenika, već da odluku o tome mogu doneti učenici svih uzrasta.
INKLUZIVNO OBRAZOVANJE
MODS je u svojim komentarima posebnu pažnju posvetio činjenici da Nacrt zakona nije vodio računa o stvaranju mogućnosti za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju u sistem dualnog obrazovanja. MODS je konstatovao da Nacrt zakona u tom pogledu nije sledio primer utvrđen važećim Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju koji u čl. 30. ovog predviđa da se u okviru praktične nastave “za učenika sa smetnjama u razvoju obezbeđuje adaptacija radnog mesta u odnosu na njegove mogućnosti i vrstu invaliditeta”.
Dosledno svom zalaganju za razvoj obrazovanja zasnovan na inkluzivnim principima, MODS je pozvao Ministarstvo da u Zakon unese odredbe koje bi omogućile da se u sistem dualnog obrazovanja uključe i učenici sa smetnjama u razvoju. U skladu sa predlogom MODS-a, čl. 7 Zakona predviđa da je u pripremi plana upisa potrebno obezbediti uslove za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i učenika iz osetljivih grupa.
DRUGA PRAVA UČENIKA
Nacrtom zakona bilo je predviđeno koliko može minimalno da iznosi obim učenja kroz rad kod poslodavca (50% odsto od ukupnog broja časova stručnih predmeta za profile u trogodišnjem trajanju i 45% u četvorogodišnjem), kao i da učenje kroz rad kod poslodavca može da traje najduže 8 sati dnevno, odnosno najviše 35 sati nedeljno. Sa druge strane, Nacrt nije navodio koliko taj obim može maksimalno da iznosi.
Prema oceni MODS-a, bez utvrđivanja maksimalnog obima učenja kroz rad kod poslodavca, a u svetlu činjenice da je ono moglo da traje i do 35 sati nedeljno, moglo se doći u situaciju da kompletan fond časova bude posvećen učenju kroz rad. MODS je zato predložio da se utvrdi raspon u kom obim učenja kroz rad može da se kreće u ukupnom broju časova.
U skladu sa predlogom MODS-a, čl. 6 Zakona predvideo je da obim učenja kroz rad može da iznosi najmanje 20% a najviše 80% časova od ukupnog broja časova stručnih predmeta, dok je vreme za učenje kroz rad smanjeno na 6 sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno.
Naknade nisu u skladu sa Ustavom
Nacrt zakona predviđa i izvesne obaveze poslodavaca u pogledu materijalnog i finansijskog obezbeđivanja učenika koje su, pored ostalog, obuhvatale i naknadu za produktivan rad u visini od najmanje 50 odsto minimalne cene rada. Prema oceni MODS-a, “pravo na naknadu za produktivan rad” nije bilo u skladu sa čl. 60. Ustava koji garantuje pravo na “pravičnu naknadu”.
Osim toga, MODS je izrazio zabrinutost da pridev “produktivan” rad ostavlja prostor poslodavcima da diskreciono odlučuju šta za njih predstavlja produktivan rad koji će biti plaćen i pozvao Ministarstvo da bolje uredi ovo pitanje. Novo rešenje predviđeno čl. 34. Zakona utvrđuje da “učenik koji obavlja učenje kroz rad ima pravo na naknadu za učenje kroz rad” koja se obračunava “po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u neto visini od najmanje 70% minimalne cene rada u skladu sa zakonom”.