Mreža organizacija za decu Srbije i Zaštitnik građana organizovali su Nacionalni dijalog posvećen pravnom i institucionalnom unapređenju prevencije i zaštite dece od seksualne eksploatacije i zlostavljanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije u utorak, 29. novembra.
Ovaj skup bio je prilika da se relevantni akteri u domenu zaštite dece upoznaju sa rezultatima prve globalne uporedne analize posvećenosti država borbi protiv seksualne eksploatacije i zlostavljanja dece i nalazima izveštaja “Izlazak iz senke” Indeks 2022.
Otvarajući dijalog, zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da su poslednjih godina deca najčešće žrtve trgovine ljudima, a da je najzastupljeniji vid njihovog zlostavljanja upravo seksualna eksploatacija.
„Privatni sektor i privreda, a posebno turizam i ugostiteljstvo, predstavljaju kritičnu tačku u kojoj su deca u posebnom riziku od seksualne eksploatacije. Za efikasnu borbu protiv seksualnog iskorišćavanja dece neophodne su, pre svega, izmene normativnih akata, ali i angažovanje društveno odgovornih kompanija“, rekao je Pašalić.
Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije, rekao je da često slušamo narativ koji pominje i obaveze deteta, pored prava koja deca imaju, što je nedopustivo. Na primeru ovoga što je tema skupa, a to je pravo deteta na zaštitu od seksualnog zlostavljanja i zanemarivanja, jasnije se nego igde vidi koliko je neutemeljeno povezivanje prava deteta sa obavezama. “Koje obaveze mogu da proisteknu kod svakog deteta iz njegovog prava na zaštitu od seksualne eksploatacije i zlostavljanja, nema ih. Jedine obaveze o kojima možemo da govorimo su obaveze odraslih, roditelja, staratelja, društva u celini, i, na prvom mestu, države, da učine sve da osigura bezbedno okruženje za razvoj svakom detetu. Država je preuzela na sebe obavezu da će poštovati i obezbeđivati prava koja su utvrđena Konvencijom o pravima deteta, koja ima snagu zakona i potvrđena je upravo u parlamentu.” – istakao je Stefanović. “Vrlo je važno da i civilni, i javni, ali i privatni sektor partnerski rade na zaštiti dece od zlostavljanja. Šaljemo decu u školice, na ekskurzije, na izlete i nije svejedno ko sa našom decom i kako radi i mora da postoje mehanizmi koji sprečavaju da zaposleni koji sa našom decom rade ne mogu da im naude, a da znaju da prepoznaju sve potencijalne rizike, koji mogu da postoje. Svako dete je potencijalno u opasnosti od zlostavljanja i iskorišćavanja. Svako udruženje, klub, školica, sport, letnji kamp, naučni kamp, kamp za decu i mlade, istraživački obrazovni centri i sl. treba da imaju u vidu ovu činjenicu. Nažalost, imali smo informacije u javnosti o svemu ovome i mi moramo da radimo na tome da se ovo više nikad ne ponovi.” – zaključio je Stefanović.
Elvira Kovač, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije, istakla je važnost nulte tolerancije u nasilju nad decom. “Rezultati istraživanja pokazuju da deca imaju osnovne, mada ne i dovoljne informacije o eksploataciji i njenim pojavnim oblicima. Veliki problem je i činjenica da su im mediji i vršnjaci osnovni izvor informacija što sa jedne strane pokazuje da država nije dovoljno učinila da se neophodne informacije učine deci dostupnim na adekvatan način, a s druge strane ukazuje da bi preventivne programe trebalo organizovati putem vršnjačke edukacije jer se deca osećaju slobodnijom da o navedenim pojavama i problemima razgovaraju sa svojim vršnjacima nego sa odraslim osobama.” – istakla je Kovač. “Deca nemaju vlastiti glas u javnom i političkom prostoru. Za njihovu sigurnost, zdravlje, mogućnosti u životu, su prvi odgovorni roditelji, do neke mere javni, naročito obrazovni sistem, i nadasve mi, koji krojimo zakone i politike, kao poslednja i prva linija njihove zaštite.” – dodala je potpredsednica Narodne skupštine.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić rekla je da je svaki oblik nasilja prema bilo kome neprihvatljiv. “Čini se kao da je nemoguće da neko uopšte može da naudi detetu, ali nas stvarnost stalno demantuje. Naša zemlja je jedna od vodećih po pitanju dokumenata koja su pravna podrška za borbu protiv nasilja nad decom, čime jasno pokazujemo koliko nam je značajno ovo pitanje. Međutim, svesni smo da nijedna strategija, zakon, pravilnik, sam po sebi ne može da nam čuva decu, a na tome treba da radimo svi. Suština je da preveniramo da uopšte dođe do zlostavljanja i zanemarivanja. Ministarstvo će u narednim mesecima sprovesti jedno istraživanje, koje će omogućiti uvid u to koliko je ovakav oblik ponašanja učestao, na osnovu kojeg ćemo sprovoditi dalje aktivnosti. Posebno ističem platformu Čuvam te, koja okuplja sedam ministarstava i mesto je koje okuplja sve relevantne podatke i gde može da se prijavi nasilje.” – napomenula je ministarka.
Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji, rekla da se svake godine milioni dečaka i devojaka suočavaju sa seksualnim zlostavljanjem i zanemarivanjem. “Ovo se dešava u svakoj zemlji i u svim segmentima društva. Dešava se kod kuće, u školi, u kolektivima, u sportskim klubovima, za vreme rekreativnih ili obrazovnih aktivnosti, ali i u digitalnom prostoru. Dešava se svuda. Jedina razlika je u tome kako se država nosi sa ovim problemom, šta radi kako bi ga prevenirala i kako reaguje na njega. U Srbiji poslednjih godina procenat zlostavljane dece raste i možemo reći da je od 8 do 10 procenata dece bilo žrtva neke vrste seksualnog nasilja u životu. Nažalost, postoji disproporcija u prijavljenim slučajevima u odnosu na činjenično stanje i broj zlostavljane dece višestruko je veći u odnosu na to što nam brojevi govore. Najčešći su zlostavljači oni koje dete poznaje i kojima veruje. Nasilje je sakriveno od javnosti i često neprijavljeno. Deca se suočavaju sa stigmatizacijom i poricanjem i kad prijave nasilje. U našem istraživanju kroz U report više od 80 posto mladih reklo je da je seksualno nasilje prisutno i u institucijama formalnog obrazovanja, ali i u rekreativnim aktivnostima. Ovaj procenat zahteva našu hitnu reakciju. Srbija je napravila progres u prevenciji i zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja, uključujući seksualnu eksploataciju, međutim, ako imamo i jedno dete koje nije zaštićeno od bilo kakvog oblika nasilja, ne smemo stati na putu da eliminišemo nasilje. Svako dete ima pravo na sigurno i bezbrižno detinjstvo. Iskoristimo ovaj trenutak i pošaljimo ujedinjeni glas koji će pokazati našu potpunu posvećenost za život bez nasilja za svako dete u Srbiji” – zaključila je direktorka Unicefa.
Panelisti skupa bili su: Jelena Stojanović, zamenica zaštitnika građana za prava deteta, koja je govorila o ulozi nezavisne institucije u zaštiti dece od seksualne eksploatacije i zlostavljanja u Srbiji, Volter Paskuereli, koji je predstavljao izveštaj „Izlazak iz senke“ – globalni indeks o napretku zemalja u zaštiti dece od seksualne eksploatacije i zlostavljanja, Vesna Dejanović iz Unicefa, koja je predstavila analizu pravnog okvira rada i poslovanja pravnih subjekata čija delatnost uključuje decu u kontekstu sprečavanja i zaštite dece od nasilja, seksualne eksploatacije i zlostavljanja i Andrijana Radoičić Nedeljković iz NVO Atina, koja je govorila o primeru dobre prakse u zaštiti dece od seksualne eksploatacije i zlostavljanja.
U diskusiji su učestvovali brojni narodni poslanici i poslanice i predstavnici i predstavnice javnog i civilnog sektora, ali i zamenica gradonačelnica Niša Dušica Davidović, koja je najavila da Grad Niš u Sigurnoj kući za žene i decu žrtve nasilja otvara prihvatilište i savetovalište za rad sa decom koja trpe nasilje.
Izvor: Okular Ćićevac