Konvencija o pravima deteta (engl. Convention on the Rights of the Child), kao najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta usvojena je 20. novembra 1989. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ovom događaju je prethodilo nekoliko ranije usvajanih dokumenata kojima je naglašeno da je deci potrebno obezbediti dodatnu zaštitu i negu kako bi ona mogla da uživaju ljudska prava i slobode utvrđene Poveljom UN i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. [1]
Po čemu je značajna Konvencija o pravima deteta?
Konvencija o pravima deteta predstavlja međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se tiče deteta. Ovaj dokument, pored toga što se odnosi na prava deteta, je specifičan po tome što na jednom mestu definiše celokupan korpus prava deteta – njime su utvrđena građanska, politička, ekonomska, socijalna, zdravstvena i kulturna prava detet. Takođe, još jedna karakteristika ovog međunarodnog dokumenta je ta što je on najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava – Konvenciju o pravima deteta je do sada ratifikovalo 196 država sveta (sve članice Ujedinjenih nacija izuzev Sjedinjenih Država). Republike Srbija je 18.12.1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta usvajanjem Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta (Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 15/90 i „Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97).
Konvencija o pravima deteta ima svoja tri opciona protokola:
- Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o učešću dece u oružanim sukobima
- Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o prodaji dece, dečijoj prostituciji i dečijoj pornografiji
- Treći opcioni protokol o komunikacijskim procedurama uz Konvenciju o pravima deteta
Prva dva fakultativna protokola Republika Srbija je ratifikovala 2002. godine, i o njihovom sprovođenju takođe izveštava Komitetu za prava deteta, dok treći Opcioni protokol još uvek nije ratifikovan.
Pojam deteta i principi Konvencije
Prema Konvenciji o pravima deteta, pod pojmom deteta se definiše svako ljudsko biće mlađe od osamnaest godina, osim ako domaće zakonodavstvo drugačije definiše godinu sticanja punoletstva. Četiri osnovna principa na kojima se zasniva Konvencija o pravima deteta i na kojima se zasnivaju sva ostala prava deteta su: pravo deteta na život, opstanak i razvoj; participacija; nediskriminacija i najbolji interes deteta.
Obaveze država prema Komitetu za prava deteta u odnosu na praćenje sprovođenja Konvencije
Sprovođenje obaveza iz Konvencije od strane država prati Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta koji se nalazi u Ženevi. U skladu sa članom 44. Konvencije o pravima deteta države članice se obavezuju da Komitetu za prava deteta, periodično, na razmatranje, podnose izveštaje o načinu njene primene i poštovanju zagarantovanih prava deteta, kao i o napretku ostvarenom u određenom vremenskom periodu.
Republika Srbija je do sada dva puta podnosila Komitetu za prava deteta UN izveštaje o sprovođenju Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji – 2007. i 2015. godine. Nakon što su izveštaji razmatrani na sednicama Komiteta za prava deteta (2008. i 2017), na kojima su učestvovali i predstavnici delegacije Republike Srbije, državi su upućene i određene preporuke i zapažanja Komiteta koja se odnose na sprovođenje Konvencije.[2] Preporuke i zapažanja Komiteta za prava deteta se odnose na određenu oblast prava deteta, i u njima se pozivaju nadležne institucije i organizacije da preduzmu mere i aktivnosti kako bi se ostvario napredak u ostvarivanju određenog prava deteta.
Usvajanje Konvencije o pravima deteta pokazuje spremnost svake pojedinačne države članice da preuzme odgovornost za odrastanje i dobrobit važnog dela društva – dece, putem ulaganja u decu kao i donošenjem i sprovođenjem različitih mera zarad postizanja blagostanja najmlađih, a samim tim i opšteg blagosta
Konvenciju o pravima deteta možete preuzeti ovde.
[1] 1954. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je u okviru rezolucije 836 (IX) odluku po kojoj se deca moraju zaštiti od masivnog iskorišćavanja u radne svrhe pod krajnje nehumanim uslovima. Ova rezolucija je bila od izuzetnog značaja jer je uključivala i obavezu svih da pruže svakom detetu priliku obrazovanje. Zatim, pet godina kasnije, 20. novembra 1959. godine Generalna skupština usvojila je rezolucija 1386 (XIV) kojom je proglašena Deklaraciju o pravima deteta.
[2] Komitet za prava deteta usvojio je Zaključna zapažanja u vezi sa Drugim i trećim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji na svom 2193. zasedanju