U kancelariji UNICEF-a u Beogradu, 25. juna, održan je završni sastanak Zajednice učenja posvećen rezultatima, iskustvima i narednim koracima u primeni standarda za očuvanje bezbednosti dece i mladih i zaštitu od seksualne eksploatacije i zlostavljanja u omladinskim prostorima.
Sastanak je okupio predstavnike UNICEF-a, Ministarstva turizma i omladine, MODS-a, trenere, mentore, predstavnike kancelarija za mlade i organizacija koje rade sa decom i mladima iz Ivanjice, Zrenjanina, Niša, Novog Sada i Bečeja. U fokusu razgovora bili su dosadašnji rezultati programa, iskustva iz lokalnih zajednica, kao i mogućnosti za dalju integraciju PSEA standarda u rad omladinskih aktera.
Tokom sastanka predstavljeni su rezultati procesa koji je obuhvatio 15 opština, kao i iskustva trenera i mentora koji su pružali podršku organizacijama i omladinskim radnicima. Posebno se razgovaralo o izazovima sa kojima se susreću omladinski centri, omladinski klubovi i kancelarije za mlade, ali i o tome kako Zajednica učenja može da nastavi da bude prostor podrške, razmene i zajedničkog učenja.
Učesnici su istakli da omladinski prostori treba da budu mesta u kojima se mladi osećaju bezbedno, prihvaćeno i dovoljno osnaženo da učestvuju. Zato politike zaštite ne treba posmatrati samo kao dokument ili formalni zahtev, već kao važan alat koji pomaže da se dobrobit mladih stavi u centar rada svake organizacije i institucije.
Posebno je naglašeno da politike i procedure moraju biti razumljive i dostupne mladima. To je naročito važno za mlade sa invaliditetom, mlade iz ruralnih sredina i druge mlade koji se suočavaju sa dodatnim preprekama u pristupu podršci, informacijama i bezbednim prostorima.
Jedan od važnih zaključaka sastanka jeste da Zajednica učenja i mreža trenera i mentora mogu biti značajan resurs za dalju podršku omladinskim centrima, omladinskim klubovima, kancelarijama za mlade i organizacijama koje rade sa decom i mladima. Učesnici su poručili da je važno da praktičari ne ostanu sami u ovom procesu, već da imaju prostor za razmenu iskustava, konsultacije, mentorsku podršku i zajedničko unapređenje prakse.
Zaključeno je i da je za održivost ovog procesa potrebno povezati podršku na više nivoa: praktičnu podršku organizacijama kroz modele, obuke i mentorstvo; lokalnu podršku kroz omladinske centre, kancelarije za mlade i lokalne samouprave; kao i institucionalnu podršku Ministarstva kroz konkurse, standarde i javno dostupne resurse.
