U organizaciji Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) i Društva za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Niša uz podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i UNICEF-a 15. juna 2012. je u maloj sali Medija Centra održana panel diskusija na temu – državna izdvajanja za decu i porodicu.
U uvodnom delu prisutnima su se obratile učenice srednjih škola, članice saveta dece MODS-a, koje su iz iz dečijeg ugla, dale osvrt na siromaštvo dece i probleme sa kojima se suočavaju porodice u Srbiji. Suzana Popović je ukazala na to da deca žive u siromaštvu iako to nije njihov izbor : „Deca nisu birala, nisu imala izbor, a kad se rode u siromaštvu u siromaštvu i žive.“ Maša Petrović je podsetila da se danas za dečiji dodatak malo šta može kupiti i da se ista suma u bogatim porodicama potroši za jedan obrok. Lejla Hajdarpašić, predsednica Saveta dece MODS-a je pozvala odrasle na akciju jer će se siromaštvo uvećavati, a siromašna deca odrastati u siromašne ljude.
Žarko Šunderić, Menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, istakao je da treba uzeti u obzir dosadašnju primenu programa dečijih dodataka i promisliti o promenama u ovom programu dodataka koje bi dovele do boljeg targetiranja i prepoznavanja različitih potreba oko 400 000 dece koja primaju dečiji dodatak.
Budžetska državna izdvajanja za decu loše iskorišćena u praksi
Dragana Soćanin, predsednica UG RODITELJ predstavila je rezultate analize budžetskih izdvajanja za decu i porodicu koja ukazuje na probleme prilikom njihove realizacije u praksi, i iznosi predloge potencijalnih rešenja kojima će se ove mere unaprediti i postati efikasnije. Ona se posebno osvrnula na složene i birokratske procedure za ostvarivanje postojećih prava u kojima je sav teret dokazivanja na porodici i koje zahtevaju obezbeđivanje velikog broja različitih dokumenata.
„Posebno ističem problem efikasnosti pojedinih rešenja. Kažemo da su u Srbiji porodilje daleko zaštićenije nego u drugim zemljama, ali to je tako samo na papiru, jer postoji veliki broj problema za ostvarivanje njihovih prava u praksi. Zato ćemo snažno zagovarati ideju da se ova naknada isplaćuje direktno porodiljama, kako one ne bi zavisile od dobre volje poslodavaca. To je jedina garancija da će bužetska sredstva koja su im namenjena biti i ispravno potrošena“, istakla je Soćanin.
Saša Stefanović iz Društva za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Niša, koordinator MODS-a, rekao je: „Iznos dečijeg dodatka je izrazito nizak i ne može da pokrije ni troškove kompleta udžbenika i školskog pribora. Pored toga, veliki broj domaćinstava koja su siromašna ne prima dečije dodatke – troje od petoro dece koja imaju prava na dečije dodatke ne ostvaruje to pravo. Pored povećanja budžetskih izdvajanja i promena u procedurama za ostvarivanje ovih prava, sredstvima finansijske podrške porodice, potrebno je obezbediti kvalitetne usluge za brigu o deci, kvalitetnije obrazovanje i zaštitu dečijih prava. “
Ukupno gledano, Srbija relativno malo troši na programe podrške porodicama. U 2011. godini rashodi za dečije dodatke u Srbiji iznosili su 10,4 milijardi dinara, približno 0,3% BDP-a, što je nepromenjen udeo u poslednjih nekoliko godina. Prema udelu izdataka za dečije dodatke Srbija se nalazi među zemljama koje najmanje izdvajaju za ovaj program podrške porodicama sa decom.
U toku panela, učesnici su takođe dobili priliku da i sami daju svoje predloge rešenja za unapređenje izdvajanja za decu raspoređujući postojećih 40 milijardi dinara koliko se ukupno izdvaja na decu na kategorije za koje oni smatraju da su prioritetne.
Rezultati analize zajedno sa zaključcima panel diskuje i inicijativom za izmenu postojećih zakonskih rešenja biće prosleđeni odgovarajućim resorima Vlade Srbije i svim poslanicima novog saziva Narodne skupštine.