Svetski dan deteta ustanovljen je 1954. godine kada je Generalna skupština usvojila rezoluciju 836 (IX) istoimenog naziva. Generalna skupština je ovim dokumentom pozvala države članice da ustanove Svetski dan deteta koji bi se obeležavao kao dan „bratstva i razumevanja među decom širom sveta“ i koji bi bio posvećen aktivnostima za unapređenje blagostanja dece.
Dodatan značaj ove rezolucije ogleda se učinjenici da je ona dobrobit dece dovela u vezu sa samom svrhom postojanja Organizacije Ujedinjenih nacija.
U rezoluciji se tako navodi da obaveze Organizacije prema „budućim generacijama“ mogu biti ostvarene samo povećanim naporima usmerenim ka deci, kao i da bi „obeležavanje dana deteta širom sveta doprinelo ljudskoj solidarnosti i saradnji među nacijama„. S tim u vezi, rezolucija je utvrdila i da bi taj dan trebalo da bude posvećen i jačanju i proširivanju napora preduzetih od strane Ujedinjenih nacija u korist sve dece sveta.
Dugo se nije znalo koji dan će zaista biti Svetski dan deteta
Iako je rezolucijom bilo predviđeno da bi obeležavanje Svetskog dana deteta trebalo da počne 1956. godine, njen tekst nije odredio nijedan konkretan datum koji bi tome trebalo da služi. Umesto toga, Generalna skupština je državama prepustila da same odaberu datum i način za obeležavanje Svetskog dana deteta koji same budu smatrale najprikladnijim. Koji datum će postati najšire, mada ne i isključivo, prihvaćen za obeležavanje Svetskog dana deteta odrediće potonji događaji.
Pet godina kasnije, 20. novembra 1959. godine Generalna skupština usvojila je rezolucija 1386 (XIV) kojom je proglašena Deklaraciju o pravima deteta. Ciljevi usvajanja ovog dokumenta nisu se pretežno ticali utvrđivanja posebnog korpusa prava deteta, koliko potrebe da se naglasi da je deci potrebno obezbediti dodatnu zaštitu i negu kako bi ona mogla da uživaju ljudska prava i slobode utvrđene Poveljom UN i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Deklaracija je u tom smislu proklamovala da “čovečanstvo duguje deci ono najbolje što može da pruži” i utvrdila 10 principa kojima bi zaštita prava prava trebalo da se rukovodi.
Istog datuma trideset godina kasnije, 20. novembra 1989. godine, Generalna skupština je usvojila Konvenciju o pravima deteta. Po svojoj pravnoj prirodi, Konvencija predstavlja međunarodni ugovor za zaštitu ljudskih prava otvoren za pristupanje svim državama.
Konvencija o pravima deteta je do sada ratifikovalo 196 država (sve članice Ujedinjenih nacija izuzev Sjedinjenih Država), što ovaj dokument čini najšire prihvaćenim pravnim instrumentom za zaštitu ljudskih prava. Sprovođenje obaveza iz Konvencije od strane država prati Komitet UN za prava deteta koji se nalazi u Ženevi.
Svetski dan deteta uvek da služi kao podsetnik
Budući da Generalna skupština prvobitno nijedan konkretan datum nije bila označila kao Svetski dan deteta, ne treba da iznenadi činjenica da su njegovom obeležavanju danas posvećeni različiti datumi širom sveta. Datum koji je postao najšire prihvaćen jeste upravo 20. novembar, kada se zapravo obeležavaju godišnjica usvajanja i Deklaracije i Konvenije o pravima deteta.
Bez obzira na to koji datum mu je posvećen, obeležavanje Svetskog dan deteta trebalo bi da ima za cilj da usmeri pažnja javnosti na probleme sa kojima se deca suočavaju tokom svog odrastanja. Ovaj dan treba da služi tome da se svako društvo podseti na odgovornost koju ima prema deci, naročito onoj koja se nalaže u osetljivom položaju, i pozove da preduzme mere koje su potrebne kako bi se njihova dobrobit unparedila.
Autor: Ognjen Gogić