Vesti

Međunarodni dan deteta – obaveza odraslih je da zaustave nasilje nad decom

prijatelji dece srbije

Međunarodni dan deteta – obaveza odraslih je da zaustave nasilje nad decom

Šta nam srednjoškolci kažu o nasilju:

  • Najviše nasilja se odigrava u školi
  • 85% ispitanih prisustvovalo fizičkom nasilju među vršnjacima
  • Odrasli nisu svesni opasnosti od digitalnog nasilja
  • Izlaz je u edukaciji i razgovoru sa sa decom

Povodom Međunarodnog dana deteta, organizacija Prijatelji dece Srbije još jednom želi da skrene pažnju na važnost prevencije nasilja nad decom, brze i efikasne intervencije nadležnih institucija kada se ono već dogodi, kao i da pozove sve relevantne aktere na posvećenost zaštiti svakog deteta u našem društvu.

U želi da doprinesu, Prijatelji dece Srbije predstavljaju rezultate kvalitativnog, nacionalnog istraživanja koje je sprovedeno u okviru ovogodišnje Sednice predstavnika/ca učeničkih parlamenata, na temu „Kako prepoznati i šta uraditi – za odrastanje bez nasilja“, održane 2. oktobra za vreme Dečije nedelje čiji je moto bio “Moje je pravo da rastem srećno i zdravo – za odrastanje bez nasilja. Prijatelji dece Srbije sproveli su istraživanje o nasilju nad decom, o tome koje vrste nasilja deca primećuju i trpe, koliko često su mu svedoci, šta vide kao rešenje, ali i kako bi reagovali i kome ga prijavili.

Istraživanje je obuhvatilo 78 srednjoškolaca/ki uzrasta od 14 do 18 godina iz najvećih gradova u Srbiji: Beograda, Novog Sada, Niša, Leskovca, Užica, Zrenjanina, Bečeja, Bora, Raškr, Loznice, Sremske Mitrovica, ali i manjih sredina poput: Šida,  Lapova, Topole, Batočine, Inđije, Krupanja, Novih Karlovaca, Novog Bečeja, Šimanovaca, Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, Brestovca i Kumana.

Pri istraživanju korišćena je metoda anketiranja u vidu upitnika, uz principe informisanosti, dobrovoljnosti, anonimnosti i poverljivosti, a sam upitnik takođe su sastavila deca, uključena u rad Prijatelja dece. Istraživanje je dalo sledeće rezultate:

  • 39,74% ispitanika/ca su bili svedoci fizičkog nasilja među odraslima a njih čak 85,90% svedoci fizičkog nasilja među vršnjacima;
  • 82,05% srednjoškolaca/ki je preduzelo određene korake kada se u njihovoj okolini manifestovalo psihičko, fizičko i internet nasilje, dok je njih 83,33% reagovalo kada se manifestovalo fizičko nasilje;
  • 55% ispitanika/ca navelo je opciju prijavljivanja nasilja starijoj osobi kao najbezbedniji i najmudriji način po njih, a u cilju najboljeg pomaganja žrtvi koja je pretrpela nasilje;
  • Polovina ispitanika/ca navela je roditelje/staratelje kao lica kojima bi prijavilo nasilje, dok se druga polovina opredelila za prijatelje i stručni kadar u obrazovnim ustanovama (pedagog, nastavnik…);
  • 60 ispitanika/ca navelo je roditelje kao glavne edukatore o prevenciji nasilja i načina kako reagovati kada se ono dogodi;
  • 54% ispitanika/ca navelo je školu kao mesto gde je nasilje najzastupljenije, a kao sledeću “crnu tačku” navode ulicu (30 %);
  • 27% ispitanika ne zna da u školama postoje timovi za borbu protiv nasilja;
  • Kada je reč o seksualnom uznemiravanju medju vršnjacima, ispitanici/ce su gotovo ravnomernim snagama zastupali tri stava:
  • Da, ono je zastupljeno među vršnjacima;
  • Zastupljeno je ali u manjoj meri;
  • Nije zastupljeno;
  • Kao oblik nasilja koje odrasli najčešće ne primećuju i o njemu ne znaju dovoljno ispitanici/ce su naveli digitalno nasilje, kao i činjenicu da odrasli nisu svesni posledica ovog vida nasilja;
  • Najviše ispitanika/ca složilo se sa tvrdnjom da ako želimo da mladi i deca odrastaju uz što manje nasilja moramo raditi na edukaciji u cilju podizanja svesti o nasilju, ali i više razgovarati sa decom.

Kao posebno uznemirujuće nalaze istraživanja nalazimo činjenicu da su učesnici u njemu pripadaju populaciji dece koja su prošla kroz razne obuke na ovu temu i aktivni su članovi učeničkih parlamenata u sredinama gde žive (prepoznavanje seksulanog nasilja samo u najtežim oblicima, nedostatak informacija o postojanju timova za borbu protiv nasilja u školama isl…).

Više od 60% upitnika sačinjavala su pitanja otvorenog tipa, što je učesnicima dalo mogućnost da daju više odgovora, saveta, i prostora da izraze svoje mišljenje i doprinesu savetujući vršnjake i odrasle.

Značaj istraživanja ogleda se u prethodno prikazanim podacima i informacijama kao smernicama za nove akcije i korake koje kao društvo treba da preduzemo i daje podršku hitnom usvajanju Akcionog plana Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Rezultati upitnika biće dostavljeni Vladi RS, Odboru za prava deteta Narodne skupštine i drugim relevantnim institucijama. 

Prilog:

Nalazi istraživanja

Picture2

 

 

Picture3

 

Picture4

 

 

Picture5

 

Picture7

Picture6
Picture1

Picture8

 

Picture9

 

Picture10

 

Picture11

 

Picture12

 

Picture13