Početkom 2023. godine Srbija je (uz Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Tursku) dostavila Evropskoj komisiji svoj deveti godišnji Program ekonomskih reformi (eng. Economic Reform Programme ERP) 2023-2025. Programi svih zemlja su detaljno analizirani od strane Evropske komisije i Evropske centralne banke. Na osnovu tih ocena, doneti su Zajednički zaključci ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske (ECOFIN), održanog 16. maja 2023. godine u Briselu, sa posebnim smernicama za svaku od zemalja.
Identifikacija ključnih izazova za Srbiju
Komisija je sprovela nezavisnu analizu i identifikovala tri ključna strukturna izazova za konkurentnost i inkluzivni rast Srbije, oslanjajući se na Program ekonomskih reformi (ERP), ali i druge izvore. Ovi izazovi su: 1. Povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i ranjivih grupa, i socijalna zaštita u borbi protiv siromaštva. 2. Stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za investicije. 3. Ozelenjavanje i diversifikacija energetskog sektora Srbije.
Osvrt na oblast socijalne zaštite u Srbiji
Izveštaj ukazuje na to da se Srbija suočava sa izazovima u oblasti socijalne zaštite, kao i da ti izazovi nisu još uvek rešeni odgovarajućim merama. Stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji je iznosila 28,4% u 2021. godini, što je 6,7% više od proseka EU (21,7%). Prosečna minimalna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u Srbiji iznosila je 337 evra u 2021. godini, dok je prag rizika od siromaštva za tu vrstu porodice iznosio 368 evra. U isto vreme, socijalna pomoć koju takva porodica prima bila je 147 evra, što je manje od polovine minimalne potrošačke korpe i manje od polovine praga rizika od siromaštva.
Smanjiti siromaštvo značajnim povećanjem socijalne pomoći
U izveštaju se navodi da postoji hitna potreba za obezbeđivanjem adekvatne podrške najsiromašnijima (povećanje iznosa socijalnih davanja za pojedince i porodice sa decom) i poboljšanja sistema socijalne zaštite. Srbija se obavezala na Evropski stub socijalnih prava[1], što uključuje obezbeđivanje adekvatne socijalne zaštite. Nažalost, preporuke iz prethodnih Programa ekonomske reforme iz 2021. i 2022. godine nisu uzete u obzir, jer Srbija nije značajno povećala iznos socijalne pomoći niti je nadmašila inflaciju, što je dovelo do defakto smanjenja nivoa socijalnih davanja. Komisija stoga ponavlja svoje preporuke iz 2021. i 2022. godine i poziva Srbiju da značajno poveća nivo socijalnih davanja kako bi se dostigao adekvatan nivo, blizu ili na nivou minimalnih troškova života.
Takođe, ističe se da je stupio na snagu Zakon o socijalnoj karti u 2022. godini, koji je uspostavio Registar socijalna karta radi bolje koordinacije i praćenja socijalnih davanja, ali da uspostavljanje ovog Registra nije uticalo na adekvatnost socijalnih davanja. U izveštaju se navodi i da Srbija radi na izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti, čiji tačan obim i uticaj još nisu poznati, kao i na novoj Strategiji socijalne zaštite, čiji uticaj će se procenjivati nakon što bude usvojena.
Zajednički zaključci Ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske, odobreni su od strane svih učesnika dijaloga.
[1] Evropski stub socijalnih prava obavezuje sve države članice (kao i one koje su obuhvaćene politikom proširenja EU) da, između ostalog, obezbede svakom licu koje nema dovolјno sredstava za život da ostvari „pravo na adekvatna davanja minimalnog prihoda koja obezbeđuju život u dostojanstvu u svim njegovim fazama“.