UN Specijalna izvestiteljka za branitelje ljudskih prava razgovarala je sa mladima iz Srbije o njihovom učešću u protestima i školskim blokadama koje su usledile nakon tragedije u Novom Sadu
Meri Lolor
Nedavno sam razgovarala sa grupom mladih ljudi iz cele Srbije, od kojih su neki još uvek u školi, a drugi su je nedavno završili. Podelili su svoja iskustva aktivizma za ljudska prava, uključujući mirne proteste i školske blokade u proteklim mesecima.
Proteste su započeli studenti univerziteta, a kasnije su im se pridružili i učenici škola. Povod za protest bio je pad nadstrešnice na železničoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi, kao i nasilni napad na mirno studentsko okupljanje u znak sećanja na žrtve tri nedelje kasnije.
Mladi branitelji su istakli da su prvobitno zahtevali odgovornost za tragediju i za napad. Kako su se protesti širili, zahtevi su varirali u zavisnosti od situacije u svakoj školi. U nekima su tražili da se odgovorni za fizičke napade na njihove vršnjake i nastavnike pozovu na odgovornost, u drugima su zahtevali da prestanu pretnje. Tamo gde nastavnicima nisu bile isplaćene zarade za vreme dok su protestovali, učenici su tražili da im se isplate.
Slušajući ove mlade branitelje ljudskih prava, bila sam duboko impresionirana njihovom zrelošću i sposobnošću za samoorganizaciju – osobinama od kojih bi mnogi odrasli mogli da uče. Na primer, opisali su plenarne sastanke na kojima se o blokadi škole odlučivalo većinom glasova. Takođe su mi ispričali kako su, da bi se suprotstavili narativu nekih nastavnika da su lenji i da samo žele da izbegnu časove, redovno dolazili u školu – ne da bi pohađali nastavu, već da bi podržali blokadu. Vodili su spiskove učesnika i dogovorili se da, ako podrška padne ispod 50%, blokada prestaje. Impresioniralo me je i to što su osmislili način da spreče manipulaciju evidencijom prisustva tako što su učenici iz drugih razreda vodili te spiskove. Formirali su radne grupe za različite zadatke – od obezbeđenja i čišćenja škole, do organizovanja humanitarnih akcija i prikupljanja sredstava. A povrh svega toga, iznova i iznova su morali da objašnjavaju svoj stav nastavnicima i roditeljima.
Iako su u nekim školama nastavnici podržali decu i obustavili nastavu, rekli su mi da mnogi nisu imali podršku svojih nastavnika. To me nije iznenadilo, jer sam već ranije čula od brantelja ljudskih prava iz Srbije da su univerzitetski profesori i nastavnici koji su podržali proteste suočeni sa odmazdom, uključujući suspenzije plata, drastična smanjenja zarade, klevetu, pa čak i sudske prijave.
Mladi branitelji su mi takođe govorili o represiji sa kojom su se suočavali zbog mirnih školskih blokada – od zastrašivanja i verbalnih napada od strane policije, roditelja i nastavnika, do fizičkog nasilja u pojedinim školama. To je bilo je uznemirujuće, iako ne i iznenađujuće, imajući u vidu informacije o izostanku reakcije policije sa kojima sam ranije bila upoznata.
Učenici su podelili i da je, umesto da ih sasluša, Vlada Srbije odlučila da ih javno osuđuje i diskredituje. Nazivani su “vlasništvom države” i „instrumentalizovanim“ – uvredljivim izjavama koje negiraju njihovu sposobnost da samostalno odlučuju, a koje su u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta, međunarodnim ugovorom koji je Srbija ratifikovala 12. marta 2001. godine. Rekli su mi da su ih takve izjave razljutile, ali i dodatno motivisale da pokažu koliko su zapravo zreliji i sposobniji nego što im se priznaje.
Prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija o braniteljima ljudskih prava, mirno izražavanje mišljenja i protestovanje za ljudska prava prepoznato je kao legitimna i zaštićena aktivnost u oblasti ljudskih prava. To pravo pripada svima, ali je uloga mladih posebno važna – oni su i sadašnjost i budućnost svakog društva, a njihovi mirni napori da doprinesu pozitivnim promenama moraju biti u potpunosti priznati, cenjeni i podržani.
Ovaj razgovor potvrdio je mnoge zabrinutosti koje su još u maju izneli i drugi branitelji iz Srbije i dolazi u ključnom trenutku, dok protesti i dalje traju i rastu. Nastaviću pomno da pratim situaciju u Srbiji i da skrećem pažnju na ova ozbiljna pitanja vladi i drugim relevantnim akterima.
