MODS i Program ekonomskih reformi 2022–2024

Program ekonomskih reformi 2022–2024

Mreža organizacija za decu Srbije je pripremila preporuke i komentare na Program ekonomskih reformi 2022–2024.

Program ekonomskih reformi – ERP je najvažniji strateški dokument Republike Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije. Ovaj program ima za cilj unapređenje ekonomskog upravljanja u procesu pristupanja EU kako bi se do ulaska u EU smanjio jaz između privrede države kandidata i privrede EU.

Predlozi MODS-a za Program ekonomskih reformi 2022–2024

OBLAST SOCIJALNA ZAŠTITA I INKLUZIJA

Potrebne su mere koje će na prvom mestu imati borbu protiv siromaštva i nejednakosti u društvu, povećanjem javnih izdataka za socijalnu zaštitu uz „povećanje adekvatnosti beneficija programa finansijske socijalne pomoći (FSA) za pojedince i porodice sa decom“, kao što je navedeno u Smernicama Evropske komisije za izradu ERP 2022-2024.

U Programu ekonomskih reformi 2022-2024, u okviru 5.2.12. Oblast SOCIJALNA ZAŠTITA I INKLUZIJA nedostaje pripadajuća STRUKTURNA REFORMA, odnosno mere i aktivnosti koje se odnose na povećanje obuhvata i adekvatnosti socijalnih davanja, kao i na poboljšanje kvaliteta socijalne zaštite. Neophodno je reformu uspostaviti i proširiti merama koje će direktno uticati na poboljšanje položaja najsiromašnijih i najugroženijih kategorija u zemlji, naročito imajući u vidu preporuke Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja gde se u okviru preporuke 6. navodi da je potrebno smanjiti siromaštvo kroz „povećanje adekvatnosti beneficija programa finansijske socijalne pomoći (FSA) za pojedince i porodice sa decom“

Aktivnosti predstavljene u Programu ekonomskih reformi 2022-2024, u okviru 5.2.12. Oblast SOCIJALNA ZAŠTITA I INKLUZIJA su jedino i primarno usredsređene na Zakon o socijalnoj karti i uspostavljanje registra „Socijalna karta“.
Ističemo da su neophodna ulaganja kako bi se osiguralo da svako dete može da ostvari svoj puni potencijal.

GARANCIJE ZA SVAKO DETE

GARANCIJE ZA SVAKO DETE koje obuhvataju: 1. Pristojne i adekvatne uslove za stanovanje; 2. Kvalitetno obrazovanje; 3. Zaštitu od svakog vida nasilja i iskorišćavanja; 4. Kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu i životnu sredinu; 5. Punu podršku za život i ostanak u porodici koja je bezbedno i podržavajuće mesto, sa ciljem obezbeđivanja jednakih uslova za svako dete;

POVEĆATI RASHODE ZA SOCIJALNU ZAŠTITU

Povećanje rashoda za socijalnu zaštitu – U Srbiji se javna potrošnja za socijalnu zaštitu se postepeno smanjuje poslednjih godina. Rashodi namenjeni socijalnoj zaštiti su ispod proseka EU, a beneficije za deo stanovništva kojem je najpotrebnija nisu srazmerne troškovima života. U Srbiji su rashodi za socijalnu zaštitu iznosili 19,4 % BDP-a (2018), dok u EU 27,8% (2017). Budući da rashodi za socijalnu zaštitu predstavljaju jedan od najvažnijih pokazatelja obima intervencije koja omogućava građanima zaštitu i sigurnost potrebno je predvideti mere koje se odnose na povećanje
rashoda za socijalnu zaštitu;

Povećanje rashoda za socijalnu pomoć – Rashodi za socijalnu pomoć iznose 2.9 BDP-a u 2020. godini (3.1% BDP-a u 2019.), što je, kako se i u samom izveštaju navodi, nedovoljno da bi se sistematičnije usmerili na korisnike kojima je pomoć najpotrebnija;

Povećanje ukupnih izdvajanja za dečiji dodatak – Godinama unazad, u najvećem riziku od siromaštva i najviše izložena siromaštvu su deca i porodice sa više dece. Uprkos tome, ukupna izdvajanja za dečiji dodatak kao jedne od mera za smanjenje siromaštva se smanjuju. Broj dece koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak u periodu od 2013 do 2019. godine je smanjen za preko 94.000 dece. Potrebno je sprovesti mere koje bi povećale adekvatnost politike dečijeg dodatka, targetiranost, uključujući i decu većeg reda rođenja i decu iz posebno ugroženih grupa;

Povećanje obuhvata siromašnih novčanom socijalnom pomoći (NSP) uz povećanje iznosa pomoći – Novčanom socijalnom pomoći (NSP), kao osnovnim programom zaštite siromašnih u Republici Srbiji, obuhvaćeno je nešto manje od 100.000 porodica ili blizu 250.000 lica što je daleko manji broj od broja siromašnih. Novčana socijalna pomoć ne obezbeđuje dovoljan obuhvat i nije dovoljno delotvorna. Oko 3-4% stanovništva prima NSP, manje od polovine broja koja lica koja žive u apsolutnom siromaštvu. Potrošnja za NSP je oko 0,35% BDP-a i najniža je u odnosu na sve evropske zemlje. Broj porodica koja ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, u periodu od 2013, do 2019. godine je smanjen za preko 14.000. Budući da su iznosi NSP nedovoljni za zadovoljavanje najosnovnijih potreba, a radi prevencije proširivanja i produbljivanja siromaštva, potrebno je povećati obuhvat i iznos NSP.

STRATEGIJA RAZVOJA SOCIJALNE ZAŠTITE

Donošenje strateškog okvira za razvoj socijalne zaštite u Srbiji, kroz transparentan i konsultativan proces definisanja i usvajanja Strategije razvoja socijalne zaštite, posebno imajući u vidu da Strategija razvoja socijalne zaštite treba da uključuje detaljan i jasan plan finansiranja usluga socijalne zaštite od strane lokalnih samouprava i plan podsticanja lokalnih samouprava da se uključe u obezbeđivanje ovih usluga na lokalnom nivou.

ZAKON O SOCIJALNOJ ZAŠTITI

Izmeniti Zakon o socijalnoj zaštiti.

Izmene treba da se kreću u smeru obezbeđivanja adekvatne finansijske i materijalne pomoći koja neće biti uslovljavana na način koji ugrožava prava i dostojanstvo građana i koji vodi ka njihovoj eksploataciji i zloupotrebi; razvoju i finansiranju usluga socijalne zaštite koje će podržati nezavisnost i samostalnost najranjivijih društvenih grupa, i dece, i obezbediti dugoročnu brigu o deci sa teškoćama u razvoju u vaninstitucionalnom okruženju.

Pored izmena Zakona o socijalnoj zaštiti treba raditi i na izmenama starih i definisanju novih podzakonskih akata kojima se regulišu posebne oblasti socijalne zaštite i kojima bi se povećao obuhvat i adekvatnost usluga socijalne zaštite (npr. Pravilnik o minimalnim standardima za pružanje savetodavnoterapijskih usluga; Izmene Pravilnika o licenciranju pružalaca usluga).

Potrebno je izostaviti vremensko ograničenje za primanje novčane socijalne pomoći (NSP) – po kome je predviđeno da pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad, pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine. Prekid u pružanju novčane socijalne pomoći pojedince ostavlja u riziku od zapadanja u dublje siromaštvo i može uticati na veću prisutnost neformalnog rada, odnosno „rada na crno“.

Pojednostaviti postupak za ostvarivanje prava – Pravo na različite vrste materijalne podrške ostvaruje se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika. Zakon o socijalnoj zaštiti treba da bude usaglašen sa Zakonom o opštem upravnom postupku po kome je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje. U skladu sa tim i Centar za socijalni rad bi trebalo da bude dužan, da prilikom odlučivanja o pravu na materijalnu i finansijsku podršku, po službenoj dužnosti izvrši uvid, pribavi i obradi podatke iz dostupnih evidencija. Na taj način će se za korisnike pojednostaviti postupak za ostvarivanje prava i smanjiti rizik da lica koja nisu u mogućnosti da obezbede egzistencijalni minimum ne mogu da ostvare pravo na socijalnu zaštitu zbog komplikovane administrativne procedure.

DEINSTITUCIONALIZACIJA 

Sprovesti opštu zabranu prijema dece u institucije, uključujući decu sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom uz pružanje hitne podrške deci i porodicama u riziku – Neophodno je formirati stručne timove na regionalnom nivou, na primer kroz centre za porodični smeštaj i usvojenje, koji će pomoći centrima za socijalni rad u pronalaženju adekvatnih rešenja za decu koja su u riziku od izdvajanja iz porodice, što može uključivati stručnu i materijalnu podršku kao i razvoj odgovarajućih usluga u zajednici radi pružanja podrške porodici. Neophodno je uvesti usluge koje će prvenstveno podržati porodicu i prevenirati izdvajanje dece iz porodice, a ukoliko do izdvajanja dođe obezbediti najprikladniji oblik brige za svako dete u skladu sa principima nužnosti i prikladnosti Smernica UN za alternativno staranje.

Obustaviti dalja ulaganja u infrastrukturno jačanje institucija –  Srbija ima neposrednu obavezu da „osigura da se javna ili privatna sredstva ne koriste za održavanje, renoviranje, izgradnju ili stvaranje bilo kog oblika institucija ili institucionalizaciju“. Sredstva je potrebno preusmeriti na unapređenje stručne i finansijske podrške porodici, razvoj specijalizovanog hraniteljstva i pristupačnost opštih usluga u zajednici deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama. Država bi trebalo da osigura raspoloživost različitih aranžmana alternativnog staranja, usklađenih sa principima nužnosti i prikladnosti, za krizno, kratkoročno i dugoročno zbrinjavanje.

Usvajanje oročenog plana za zatvaranje svih ustanova za decu u narednih 5 godina – S obzirom na već postojeće iskustvo i ekspertizu u sprovođenju procesa deinstitucionalizacije velikog broja dece bez roditeljskog staranja, realno je predvideti da se proces deinstitucionalizacije za svu decu sprovede u narednih 5 godina. Potrebno je bez odlaganja izraditi planove za zatvaranje ustanova i preusmeravanje kadrovskih i materijalnih kapaciteta ka razvoju održivih službi podrške za porodice, uz aktivno učešće organizacija koje zastupaju prava osoba sa invaliditetom.

Pružiti adekvatnu stručnu i finansijsku podršku porodicama kako bi se sprečilo razdvajanje i institucionalizacija dece na osnovu invaliditeta deteta ili roditelja – Programe treba kreirati tako da pomognu porodicama koje se nalaze pod najvećim rizikom, uključujući porodice dece sa smetnjama u razvoju, samohrane majke i decu koja žive u siromaštvu. Posebno je važno rešiti pitanje prelaznog finansiranja usluga u zajednici sa centralnog nivoa dok se ne stvore uslovi da lokalne samouprave obezbede njihov dalji razvoj i održivost.

Unaprediti mehanizam namenskih transfera – obezbediti obavezan deo sredstava za pružanje usluga podrške porodicama sa decom.

Ceo dokument sa predlozima MODS-a možete preuzeti na sledećem linku.