Prijatelji dece Srbije su predstavili rezultate istraživanja „Deca, slobodno vreme i kultura u doba KOVID-19“ u kome su deca ocenila kuturnu ponudu za decu u doba COVID-19 i vanrednih okolnosti.
Uvod
Posledice pandemije zaraznom bolešću KOVID-19 se u ovom trenutku još uvek ne mogu precizno sagledati, a uticaj na posebno osetljive kategorije stanovništva, poput dece, biće tema različitih istraživanja. Deca, koja su u društvenoj i medijskoj sveri često i nepravedno nazivana „opasnim prenosiocima“, našla su se u specifičnim okolnostima strepnje, izolacije i odvojenosti od uobičajenog životnog ritma, sa mnogostrukim refleksijama na sve aspekte života.
Prijatelji dece Srbije, kao organizacija koja se tradicionalno zalaže za punu participaciju dece u društvenom životu, sprovela je mini istraživanje kojim smo želeli da istaknemo značaj kulturne ponude i kvalitetno provedenog slobodnog vremena za decu u redovnim, ali i u vanrednim okolnostima. Istraživanjem smo želeli da vidimo kako je izolacija uticala na kulturni život dece i njihovo slobodno vreme, šta je deci najviše nedostajalo i šta im je od ovih sadržaja bilo potrebno, ali nije bilo dostupno.
Deca su popunjavala online upitnik, koji je distribuiran pomoću kolega i koleginica iz mreže organizacija Prijatelja dece, zatim Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) i Unije srednjoškolaca Srbije, a bio je dostupan i na društvenim mrežama i sajtu Prijatelja dece Srbije. Podaci su prikupljani u periodu od 5. do 25. maja, a deca i mladi su odgovarali anonimno i na dobrovoljnoj bazi.
U uzorku je učestvovalo ukupno 575 dece, starih od 6 do 18 godina (prosečan uzrast učesnika istraživanja je 11,6 godina). Upitnik su ispunila deca iz preko 20 gradova i opština u Srbiji (najviše iz Beograda, Kragujevca, Valjeva i Niša). Od ukupnog broja dece, 284 su dečaci, 243 su devojčice, dvoje dece se nije izjasnilo o polu, dok je anketu popunilo još 45 dece koja se nisu izjasnilo ni o polu ni o uzrastu. (Grafik 1)
Grafik 1: Pol i uzrast učesnika online istraživanja
Najveći broj dece učesnika mini istraživanja živi sa oba roditelja (76%), sa jednim roditeljem živi 12%, sa starateljima, hraniteljima ili siblinzima živi 3%, a na ovo pitanje se nije izjasnilo 9% dece.
Rezultati istraživanja
Tačno polovina dece koja su se uključila u istraživanje izjasnila se da je imala više od četiri sata dnevno slobodnog vremena, 33% se izjasnilo da je imalo između dva i četiri sata, a manje od dva sata slobodnog vremena imalo je 8% dece. 51 dete (9%) nije odgovorilo na ovo pitanje (Grafik 2).
Grafik 2: Procenat dece izjašnjene o količini slobodnog vremena
Decu smo pitali da se izjasne o količini raspoloživog slobodnog vremena u vreme karantina u poređenju sa redovnim okolnostima (Grafik 3). Veći broj dece, njih 61%, imalo je više slobodnog vremena u uslovima karantina, nego u redovnim okolnostima, 30% je imalo manje vremena, a 9% se nije izjasnilo.
Grafik 3: Procenat dece izjašnjene o slobodnom vremenu u vreme karantina
Za vreme karantina 66% dece je čitalo knjigu/ge, a četvrtina ispitanih nije čitalo (25%), dok 9% (53 deteta) nije odgovorilo na ovo pitanje (Grafik 4). Od dece koja su čitala (Grafik 5), 300 dece ili 78% pročitalo je jednu ili dve knjige, a više od četiri knjige pročitalo je 9% (34 dece). Velika većina dece (Grafik 6), njih 83% čitalo je štampane knjige, a ostali su čitali elektronska izdanja.
Grafik 4: Procenat dece izjašnjen da li je čitalo knjige
Grafik 5: Procenat dece u odnosu na broj pročitanih knjiga
Grafik 6: Procenat dece i tip knjiga koje su čitali
Na pitanje da li su u vreme karantina pratili neke online sadržaje iz kulturne ponude, više od polovina dece je odgovorila negativno (54%), a 36% je slobodno vreme koristilo i na taj način (Grafik 7). Neizjašnjenih je ostalo 10%, odnosno 55 dece.
Grafik 7: Procenat dece i praćenje online kulturnih sadržaja
Na otvoreno pitanje šta bi deca volela da im bude dostupno od online kulturnih sadržaja u karantinu, a nije ih bilo, odgovorilo je 334 dece. NJih 90 smatra da je bilo dovoljno kulturnih sadržaja prilagođenih deci (27%), a 31 dete je odgovorilo da ne zna šta im je nedostajalo. Najviše dece, njih 48 smatra da je trebalo da bude više pozorišnih predstava za decu, a 16 je želelo bolju ponudu online filmova. Ostala deca su se izjasnila da su im nedostajali sledeći online sadržaji iz oblasti kulture: muzejske postavke; časovi crtanja, klavira i plesa; online knjige; dokumentarni program; predavanja o dinosaurusima; koncerti; balet; ples; muzika; strip; kvizovi… Nekolicina dece je skrenula pažnju da je bio slab izbor besplatnih online knjiga na srpskom jeziku. Bilo je i dece (njih 11) koja su se izjasnila da ih kulturni sadržaji ne zanimaju.
Takođe, deca koja su želela da odgovore na pitanje kako su prvodila vreme u karantinu (četvrtina ispitanika) gotovo u jednakom broju su se izjasnila da su se igrali sa braćom i/ili sestrama, drugovima/drugaricama, gledali su online filmove/serije, igrali video igrice, gledali TV program i koristili društvene mreže.
Na pitanje šta im je najviše nedostajalo u slobodnom vremenu, u doba karantina, odgovorilo je 423 dece. Skoro 60% među njima, odnosno 252 dece je reklo da je to druženje sa drugovima i školskim drugovima. Na sledećem mestu su se našli nedostatak vremena i igre provedene napolju (75 dece), a 62 dece je navelo da im nedostaje škola. Deca su se zaželela i treninga i sporta (njih 43), članova porodice koje nisu mogla da viđaju (bake i deke, ujaci, ujne, stričevi, strine…). Četvoro dece se izjasnilo da im nedostaje otac, a dvoje dece je navelo da im nedostaju roditelji, jer stalno rade. Desetoro dece je navelo da su im nedostajali večernji izlasci, a nekolicina je navela putovanje, bioskop, pozorište i vannastavne aktivnosti. Sedmoro dece se izjasnilo da im je nedostajala sloboda kretanja.
Zaključak:
-Većina dece je u karantinu imala više slobodnog vremena nego u redovnim okolnostima (50% dece imalo je više od četiri sata dnevno);
-66% dece je čitalo knjige (uglavnom štampane);
-54% dece nije pratilo nikakve online kulturne sadržaje;
– Samo 27% dece smatra da je bilo dovoljno kulturnih sadržaja prilagođenih deci
– Od kulturnih online sadržaja deci su najviše nedostajala bolja ponuda pozorišnih predstava i filmova;
– Deca su izrazila želju da im se omoguće sledeći online sadržaji iz oblasti kulture: muzejske postavke; časovi crtanja, klavira, stripa i plesa; online knjige; dokumentarni program; predavanja o dinosaurusima; koncerti; balet; ples; muzika; strip; kvizovi…
– U slobodnom vremenu deci su najviše najviše nedostajali: drugovi i drugarice, igranje i vreme provedeno napolju, kao i škola.
Preporuke:
– Potrebno je osmisliti struktuirano, kvalitetno slobodno vreme za decu u svim okolnostima, uključujući uslove izolacije usled KOVID-19;
– Kulturni sadržaji prilagođeni deci potrebni su u svakom vremenu, uključujući vanredne okolnosti;
– Deca moraju da budu uključena u planiranje i razvoj kulturnih sadržaja za decu;
– Potrebno je osigurati redovnost kulturne ponude i kvalitetnog slobodnog vremena za decu, kako na nivou porodice, tako i obrazovnih institucija i medija, bez obzira na društvene okolnosti;
– Kulturna ponuda namenjena deci ne sme da bude olako prepuštena i podređena tržišnim merilima s pogledom na decu kao unosno tržište, već na merilima koje pružaju šansu na dostupnost, afirmaciju potencijala svakog deteta uz vreme posvećeno igri, stvaralačkim aktivnostima i aktivnom učestvovanju u kulturnom životu u zajednici u njegovoj punoj vrednosti i značaju;
– Neohodno je da se uspostavi stalna programska podrška i saradnja između ustanova kulture, obrazovnih ustanova, organizacija koje se bave decom, stručnjaka – poznavalaca dečjih potreba i interesovanja, medija i svih drugih zainteresovanih i pozvanih da osmišljavaju kulturne programe za decu kako bi kulturna ponuda poprimila sve neophodne dimenzije i kvalitete koji se neće iskazati samo kao izuzeci već kao pravilo;
– Ozbiljno shvatiti upozorenja stručnjaka da ukoliko dete bude lišeno pravih ljudskih i kulturnih podsticaja, važnih sadržaja i neophodnih znanja u periodu odrastanja, iz bilo kojih razloga, štetni učinci će se vrlo negativno odraziti na tok razvoja deteta, propusti se teško mogu nadoknaditi, a posledice mogu da budu nepopravljive.
Izvor: Prijatelji dece Srbije
