Nacrt izmena i dopuna Porodičnog zakona analizirali smo u odnosu na Preporuke Komiteta za prava deteta UN iz 2023. godine, sa ciljem da procenimo da li predložena rešenja zaista unapređuju zaštitu prava deteta i usklađuju domaće zakonodavstvo sa međunarodnim standardima.
Analiza je realizovana u okviru trogodišnjeg projekta „Prava deteta su ljudska prava“ koji podržava Delegacija Evropske unije, a sprovodi Užički centar za prava deteta.
Naši uvidi su da pojedine izmene predstavljaju pomak, ali da brojna ključna pitanja ostaju nedovoljno jasno uređena ili sistemski nedosledna.
Ključne primedbe i predlozi:
- Nacrt ne predviđa obaveznu i kontinuiranu specijalizovanu obuku sudija, veštaka i drugih profesionalaca koji odlučuju u postupcima koji se tiču dece. Bez sistemske edukacije, primena standarda prava deteta ostaje neujednačena. Predlažemo uvođenje zakonske obaveze kontinuirane obuke i specijalizacije.
- Definicija deteta i odnos pojmova „dete“, „maloletno lice“, „punoletstvo“ i „potpuna poslovna sposobnost“ ostaju nejasni i međusobno neusklađeni. Zadržavanje mogućnosti sticanja potpune poslovne sposobnosti pre 18. godine produbljuje pravnu konfuziju i stvara nesigurnost u primeni zakona. Neophodno je jasno i dosledno urediti terminologiju i uskladiti ceo pravni sistem.
- Princip najboljeg interesa deteta mora biti postavljen kao opšte i rukovodno načelo zakona, primenjivo u svim postupcima koji se tiču deteta. Lista kriterijuma ne sme biti formulisana tako da stvara utisak hijerarhije među pravima deteta. Potreban je holistički pristup i jasnije formulacije pojedinih kriterijuma. Svakako je dobro da postoji norma koja definiše indikatore za procenu NID.
- Izmene koje su predložene u pogledu unapređenja prava na izražavanje mišljenja su male po obimu, i način na koji su predložene neće dovesti do unapređenja. Dati su predlozi formulisanja normi koji bi mogli dovesti do unapređenja.
- Nove mere koje se odnose na tretman učinilaca nasilja nisu dobro postavljene. Potrebno je jasno razdvojiti mere zaštite od mera tretmana i urediti mehanizme praćenja njihove primene. Evidencije i praćenje nasilja ne može biti uređeno na predloženi način. Pitanje evidencije je potrebno zasebno razmotriti.
- Iako se menja postupak kojim se dolazi do mogućnosti zaključenja braka osobe mlađe od 18 godina, suštinski ostaje mogućnost zaključenja braka pre 18. godine. To nije u skladu sa preporukom da se ukinu svi izuzeci koji omogućavaju zaključenje braka pre 18. godine.
- Postupak usvojenja, posebno međudržavnog, i dalje je nedovoljno transparentan. Ne postoje jasno propisani kriterijumi i mehanizmi kontrole izbora usvojitelja, niti dovoljne procesne garancije. Potrebno je uvesti veću transparentnost, jasne kriterijume i efikasne mehanizme pravne zaštite. Nedopustivo je skraćenje roka za međudržavno usvojenje.
Smatramo da izmene Porodičnog zakona moraju predstavljati stvarno i sistemsko unapređenje položaja deteta, a ne samo formalno usklađivanje sa preporukama. Prava deteta moraju biti dosledno integrisana u celokupnu strukturu zakona, uz jasnoću, pravnu sigurnost i efikasne mehanizme primene.
Detaljnu analizu možete pogledati na ovom LINK-u