Evropska komisija objavila je Paket proširenja za 2025. godinu, pružajući sveobuhvatnu procenu napretka svih zemalja kandidata.
Prema oceni Komisije, rastuća polarizacija i masovni protesti koji traju od novembra 2024. godine odražavaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo građana korupcijom i nedostatkom odgovornosti. To je dovelo do sve težeg okruženja u kojem je retorika podela dovela do ozbiljne erozije poverenja među zainteresovanim stranama, što, zauzvrat, utiče na proces pristupanja.
Izveštaj navodi da su reforme u Srbiji značajno usporene. Neki pozitivni pomaci su priznati, poput ponovnog pokretanja postupka za izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i napretka u radu na Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku. Međutim, ovi koraci i dalje moraju biti dovršeni i efikasno sprovedeni.
Paket proširenja 2025 – Prava deteta
Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu o Srbiji ističe ozbiljne i dugotrajne nedostatke u oblasti zaštite prava deteta, pokazujući da ovaj segment ostaje jedan od slabijih delova napretka Srbije u procesu pristupanja EU.
Pravni okvir u oblasti prava deteta potrebno je dodatno uskladiti sa pravnom tekovinom EU i evropskim standardima, uključujući Preporuku Evropske komisije o integrisanoj zašiti dece, a sprovođenje zakona mora biti unapređeno.
Srbija još uvek nije ratifikovala Treći opcioni protokol uz Konvenciju UN o pravima deteta o postupku podnošenja predstavki.
Mnogo dece učestvovalo je u nedavnim protestima, što je bilo kritikovano od strane vlasti, uprkos tome što Konvencija o pravima deteta garantuje deci pravo na slobodu okupljanja i izražavanja na bezbedan i miran način.
- U oktobru 2024. godine Srbija je usvojila poseban protokol o zaštiti dece od nasilja u sistemu socijalne zaštite; međutim, drugi sektorski protokoli u oblasti zdravstva, pravosuđa i policije još uvek nedostaju.
- Nova strategija o nasilju nad decom nije usvojena, iako je prethodna istekla 2023. godine.
Srbija i dalje nema nacionalni akcioni plan za prava deteta. - Savet za prava deteta nije zasedao 2024. godine, niti do sada u 2025. godini. Još uvek nema tehničko telo ni međusektorsku grupu koja bi podržala njegov rad.
- Zakon o sprečavanju nasilja u porodici potrebno je izmeniti kako bi se obezbedilo da svako dete koje je svedok ili žrtva porodičnog nasilja bude uključeno u individualni plan zaštite.
Srbija treba da izmeni Porodični zakon kako bi se izričito zabranilo telesno kažnjavanje dece u porodici i ukinula mogućnost sklapanja dečjih brakova.
Novi zakon o maloletnicima i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku tek treba da bude usvojen kako bi se obezbedilo pravosuđe prilagođeno deci i jednak pristup pravnoj zaštiti.
I dalje nedostaju detaljniji statistički podaci o ranjivim grupama, razvrstani po uzrastu i polu, uključujući romsku decu i decu sa smetnjama u razvoju.
Iako je relativno mali broj dece smešten u institucije (manje od 100 na 100.000 dece), kršenja prava deteta u velikim institucijama ostaju razlog za zabrinutost. Deca sa smetnjama u razvoju, koja su posebno izložena višestrukim oblicima isključenosti i zlostavljanja, čine najveću grupu dece u institucionalnom smeštaju, jer su prekomerno zastupljena (70%) među decom koja žive u velikim rezidencijalnim ustanovama. Srbija ne sprovodi u potpunosti zabranu smeštaja dece mlađe od tri godine u rezidencijalne ustanove.
Bezbednost dece na internetu i zaštita od seksualne eksploatacije (Poglavlje 24)
Nova strategija i akcioni plan za borbu protiv sajber kriminala još uvek nisu usvojeni. Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku nisu usklađeni sa Drugim dodatnim protokolom uz Konvenciju Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu.
Srbija takođe treba da sprovede preporuke Lanzarote komiteta u vezi sa primenom Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja. Pored toga, pravni okvir mora biti usklađen sa Direktivom EU o suzbijanju seksualnog zlostavljanja i seksualne eksploatacije dece i dečje pornografije.
Obrazovanje i inkluzija
Obuhvat dece predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem (ECEC) ostao je stabilan na 62.1% u 2024. (61.2% u 2023.) za uzrast od 6 meseci do 6,5 godina. Ipak, potrebni su dodatni napori kako bi se povećalo učešće u predškolskom obrazovanju, posebno kroz osiguravanje pravičnog pristupa za najugroženiju decu.
Stopa upisa u obavezni pripremni predškolski program ostala je visoka, ali je došlo do blagog pada na 96.2% u školskoj 2024/2025 (97.2% u 2023/2024).
Mere za smanjenje osipanja iz obrazovnog sistema i segregacije moraju se doslednije sprovoditi, uz poseban fokus na uključivanje devojčica i žena u obrazovanje i obuke.
Broj učenika koji dobijaju podršku kroz individualne obrazovne planove (IOP) značajno je porastao tokom školske 2024/2025. Međutim, deca sa smetnjama u razvoju i dalje nemaju pristup ličnim asistentima u nastavi, a centri za asistivnu tehnologiju moraju postati u potpunosti operativni kako bi obezbedili dodatnu podršku inkluzivnom obrazovanju.
Problem dece koja žive u rezidencijalnim ustanovama, a koja ne pohađaju školu ili su napustila obrazovanje, zahteva hitno i adekvatno rešavanje.
Besplatni udžbenici sada su obezbeđeni za širi krug učenika iz ranjivih kategorija, čime je poboljšan pristup obrazovanju.
Prema istraživanju o digitalnoj pismenosti, 67% učenika nema dovoljno kompetencija da samostalno, bezbedno i kritički koristi digitalne tehnologije.
Izveštaj: 2025 Communication on EU Enlargement Policy – Enlargement and Eastern Neighbourhood
Srbija: Report; Factsheet