Trendovi u regulisanju internet platformi i šta možemo naučiti iz njih
Doba digitalnih tehnologija donelo je ogromne koristi za decu, otvorivši nove mogućnosti za učenje, povezivanje, igru i samoizražavanje. Internet platforme predstavljaju centralni element tog iskustva jer oblikuju interakcije dece u digitalnom okruženju. Ipak, te iste tehnologije izlažu decu i ozbiljnim rizicima i štetnim posledicama. Iako internet platforme mogu da podrže ostvarivanje dečijih prava, one mogu i da uzrokuju ili pospeše njihovo kršenje ili da budu neposredno povezanje sa njihovim kršenjem.
U skladu sa Vodećim principima UN o poslovanju i ljudskim pravima i Principima poslovanja i prava deteta, privredni subjekti imaju odgovornost da poštuju prava dece i da sprečavaju i otklanjaju njihovo kršenje. Vlade širom sveta danas donose zakone i propise s ciljem da digitalni prostori – a posebno internet platforme – budu bezbedniji i da više poštuju prava svih.
KLJUČNE PORUKE
1. Digitalne tehnologije deci nude prilike, ali ih i izlažu rizicima i štetnim posledicama. Internet „platforme”1 – poput društvenih mreža, igara, servisa za razmenu video-sadržaja – mogu da pomognu deci u učenju, povezivanju sa drugima i samoizražavanju. Međutim, one takođe izlažu decu ozbiljnim rizicima i štetnim posledicama, među kojima su i eksploatacija i zlostavljanje. Vlade širom sveta reaguju tako što donose zakone i propise s ciljem da digitalni prostori budu bezbedniji i da više poštuju prava svih. Potrebne su posebne mere da bi se obezbedilo da regulisanje internet platformi bude u skladu sa potrebama i pravima dece.
2. Privredni subjekti moraju da poštuju prava dece u digitalnom okruženju. Digitalni proizvodi, usluge i poslovne prakse mogu negativno da utiču na prava deteta. Vlade treba da sprovode „pametan miks” mera – uključujući zakone, politike, podsticaje i dobrovoljne standarde – kako bi obezbedile da svi privredni subjekti koji posluju u digitalnom okruženju poštuju ljudska prava, uključujući i prava dece. Ovaj pregled stanja i preporuka usredsređen je na regulisanje platformi kao jednu od ključnih oblasti razvoja savremenog zakonodavstva.
3. Regulisanje platformi mora da se zasniva na međunarodnom pravu u oblasti ljudskih prava i prava deteta. Delotvorno regulisanje treba da bude usmereno ka sprečavanju kršenja prava deteta u poslovanju, u skladu sa međunarodnim pravom u oblasti ljudskih prava – uključujući Konvenciju UN o pravima deteta. Ta prava su univerzalna, nedeljiva, i odnose se na svu decu u celom svetu. Iako ne postoji model koje će svima odgovarati i regulatorni pristupi treba da odražavaju nacionalne pravne sisteme i kapacitete, prilagođavanje kontekstu ne sme da dovede u pitanje standarde ljudskih prava i prava deteta.
4. Regulisanje mora da bude zasnovano na podacima i oblikovano kroz svrsishodnu interakciju sa decom i mladima. Regulisanje internet platformi treba da bude oblikovano proživljenim iskustvom korisnika, uključujući decu, i u što većoj meri potkrepljeno istraživanjima ili podacima kako bi bilo relevantno i delotvorno i kako bi odgovaralo kontekstu. U slučajevima gde određena radnja može da nanese štetu, ali još nema naučnih podataka o tome, vlade mogu da primene načelo predostrožnosti kako bi zaštitile prava deteta u digitalnom okruženju. Međutim, u primeni tog načela, potrebno je voditi računa da same mere ne dovedu do nenameravanih negativnih posledica po ljudska i dečija prava
5. U brojnim jurisdikcijama se javlja osam uobičajenih obaveza privrednih subjekata. Pokretački faktori i ciljevi regulatornih okvira se veoma razlikuju, ali naša uporedna analiza zakonodavstva je ukazala na skup uobičajenih obaveza privrednih subjekata koje su prisutne u najmanje polovini posmatranih jurisdikcija. Među njima su preventivne/sistemske mere čiji je cilj da zaštita bezbednosti i prava bude ugrađena u ustrojstvo same platforme, ali i reaktivne mere/mere orijentisane ka sadržaju koje se odnose na nelegalan ili štetan sadržaj i pritužbe korisnika. Među tim uobičajenim obavezama privrednih subjekata su: a. projektovana bezbednost i/ili privatnost, b. procene uticaja i/ili rizika, c. mehanizmi za proveru starosti/starosno ograničavanje pristupa sadržaju, d. proaktivno otkrivanje nelegalnog i/ili štetnog sadržaja, e. mehanizmi obaveštavanja i preduzimanja radnji, f. obavezno prijavljivanje nelegalnog sadržaja, g. postupci pritužbi, h. izveštavanje o transparentnosti. U ovom pregledu stanja i preporuka, razmatra se povezanost svake od ovih obaveza sa ljudskim pravima, uključujući prava dece, i mogućnost njihovog prilagođavanja različitim regulatornim kontekstima. Videti poglavlje 3.
6. Regulisanjem se mora obezbediti da se sva pogođena prava ostvaruju u svom maksimalnom potencijalu. Regulisanje platformi pogađa širok spektar prava, kao što su pravo na privatnost, na slobodu izražavanja, i na zaštitu od štetnih posledica. Kreatori javne politike treba pažljivo da procene neophodnost i srazmernost svake regulatorne mere kako bi obezbedili ostvarivanje svih pogođenih prava u najvećoj mogućoj meri. Propisi i prateći mehanizmi za njihovo sprovođenje treba da uključuju i zaštitne odredbe koje će obezbediti da platforme sprovode mere uz poštovanje celokupnog spektra ljudskih prava, uključujući prava deteta.
7. Regulisanje treba da se razvija kroz koordiniranu međusektorsku saradnju. Za delotvorno regulisanje, neophodno je učešće više ministarstava i agencija, uključujući one koje su nadležne za decu, ljudska prava, tehnologiju, zaštitu podataka, obrazovanje i pravdu. Pojedinačno, nijedno telo nema sve potrebno stručno znanje. Međusektorska koordinacija može da obezbedi da propisi budu i podesni za svoju svrhu i praktično sprovodivi, tako da odražavaju kompleksnost digitalnih okruženja i prava i potreba dece.
8. Čvrsto sprovođenje propisa je od suštinskog značaja za delotvorno regulisanje. Da bi se obezbedilo da platforme poštuju propise, vladama su potrebni mehanizmi za njihovo sprovođenje koji će podrazumevati zakonska ovlašćenja i finansijske i ljudske resurse izdvojene u tu svrhu. U uslovima nedovoljnih resursa, mogućnosti za bolje sprovođenje propisa leže u regionalnoj saradnji, partnerstvima i učešću u globalnim mrežama.
UNICEF publikaciju ZA BEZBEDNOST DECE NA INTERNETU: TRENDOVI U REGULISANJU INTERNET PLATFORMI I ŠTA MOŽEMO NAUČITI IZ NJIH možete preuzeti OVDE.
Izvor: UNICEF Srbija
Povezane vesti: Dan bezbednog interneta: Zaštita dece u onlajn okruženju – Digitalne tehnologije se razvijaju brže od sistema zaštite, dok su deca među najizloženijima rizicima