Poziv na preispitivanje poslovnog modela društvenih mreža kako bi se umanjili rizici po decu
Debatu o starosnim ograničenjima na društvenim mrežama treba iskoristiti kao priliku za suštinsku reformu načina na koji ove platforme funkcionišu, kao i za razgovor o tome kako kompanije mogu dati prioritet pravima deteta u odnosu na profit i poštovati ih kao uslov za poslovanje u evropskim zemljama. Izbor nije jednostavno između „zabraniti“ i „ne zabraniti“. Takvo postavljanje pitanja prikriva suštinu problema.
Pravi izbor je između prihvatanja digitalnog okruženja dizajniranog oko profita i privlačenja pažnje, ili insistiranja na platformama koje su odgovorne, transparentne i bezbedne po dizajnu za decu. U dokumentu se navodi da sama starosna ograničenja nisu dovoljna da zaštitite decu, da EU treba da da prioritet regulativi zasnovanoj na pravima deteta i principu „bezbedno po podrazumevanim podešavanjima“, koja se bavi poslovnim modelima i dizajnerskim rešenjima platformi koja generišu rizike, čime bi platforme postale bezbednije za decu, a samim tim i za sve.
Sama starosna ograničenja neće zaštititi decu ukoliko platforme ne budu odgovorne za poslovne modele i dizajnerske izbore koji podstiču rizike (zarobljavanje pažnje, profilisanje, funkcionalnosti koje izazivaju zavisnost), kroz zakonodavstvo i primenu propisa koji su usmereni na dete i zasnovani na principu bezbednosti po dizajnu. Eurochild se zalaže za opštu zabranu, već za okvir zasnovan na pravima, u kojem je svaka provera uzrasta nužna, proporcionalna i usmerena na zaštitu privatnosti, uz jače nezavisne procene rizika, pristup istraživača podacima i ulaganje država u podršku van mreže, umesto prebacivanja odgovornosti za prava deteta na platforme.
Ključne poruke i preporuke
Starosna ograničenja ne mogu zameniti regulativu niti odgovornost kompanija
Čak i ako postoje starosne granice, one same po sebi neće sprečiti štetu. Postojeća pravila (poput Akta o digitalnim uslugama – DSA, GDPR-a i Akta o veštačkoj inteligenciji) moraju se dosledno primenjivati, a nova pravila (uključujući ona o seksualnom zlostavljanju dece na internetu) su neophodna, jer se štete dešavaju i izvan „društvenih mreža“ i nisu uslovljene samo time da li dete može da pristupi određenoj platformi.
Prava deteta važe za sve mlađe od 18 godina, uz zaštitu koja se razvija s uzrastom
Prava se ne isključuju prelaskom kroz starosnu barijeru. Zaštitne mere treba da budu snažnije za mlađu decu, dok starijim tinejdžerima treba omogućiti osnaživanje u skladu sa njihovim razvojnim kapacitetima.
Moć platformi zahteva strukturnu odgovornost
Deca mogu doživljavati društvene mreže na različite načine, ali nije ni pravedno ni realno očekivati da svako dete i staratelj samoregulišu korišćenje usluga koje su namerno dizajnirane tako da se od njih teško odvoji. Zaštitni dizajn mora biti zakonska obaveza i podrazumevani standard.
Prestanak eksploatacije podataka u komercijalne svrhe
Trenutni poslovni model tretira identitet, emocije i ponašanje dece kao resurse za sticanje profita. Kompanije ne smeju koristiti podatke maloletnika u komercijalne svrhe, a neophodno je i podići svest o problemima šerentinga (deljenja sadržaja o deci od strane roditelja) i dečjih influensera, radi zaštite privatnosti, dostojanstva i eksploatacije.
Poslovni model se mora promeniti – štetu treba smanjivati na izvoru
Eurochild poziva na delovanje protiv funkcionalnosti koje podstiču kompulzivno korišćenje i rizičnu izloženost (npr. beskonačno skrolovanje, automatsko pokretanje sadržaja, manipulativni podsticaji), kao i protiv nezakonitog sadržaja. Društvene mreže moraju biti temeljno reformisane i pod nezavisnim nadzorom.
Društvene mreže moraju biti bezbedne po podrazumevanim podešavanjima
Neki korisnici će uvek zaobići proveru uzrasta. Upravo zato platforme ne smeju zadržavati „divlji zapad“ iskustvo za one koji nisu prijavljeni. Visok nivo privatnosti i bezbednosti mora biti podrazumevani standard za sve.
Regulativu treba ojačati kako bi procene rizika bile nezavisne i znatno temeljnije
Potrebni su nezavisni, detaljni i obavezni standardi za temeljno preispitivanje rizika i utvrđivanje proporcionalnih minimalnih starosnih granica i sistema provere uzrasta, uz primenu tehnologija koje štite privatnost.
Nezavisan pristup podacima platformi je ključan, uz potrebu za dodatnim istraživanjima
Nakon godina kontroverzi i skandala, poverenje se ne može obnoviti bez nezavisne naučne kontrole i interdisciplinarnih istraživanja koja kombinuju anketne podatke sa objektivnim podacima platformi i, gde je primereno, neuro-naučnim dokazima. Istraživačima se mora omogućiti smislen pristup podacima platformi.
Provera i potvrda uzrasta moraju štititi privatnost i izbegavati diskriminaciju
Ako se koriste sistemi provere uzrasta, oni moraju biti pouzdani, nenametljivi i nediskriminatorni. Eurochild ukazuje na EU Digital Identity Wallet kao potencijalno rešenje koje bolje štiti privatnost, ali samo ako je adekvatno testirano i bezbedno za marginalizovanu decu.
Države ne mogu prebaciti svoju odgovornost na platforme
Ako društvene mreže popunjavaju praznine (sigurni prostori, usluge za mlade, podrška mentalnom zdravlju), to je znak upozorenja. Države moraju ulagati u stvarnu podršku, kako onlajn tako i oflajn, platforme ne mogu zameniti javnu odgovornost.
Pogledajte kompletan dokument o stavu Eurochilda.
Izvor: Eurochild