Protekla godina je bila godina deteta. U simboličkoj ravni, naravno, i za nas čija je misija ostvarivanje i promocija prava deteta. Neki nas i drugačije nazivaju, ali nećemo sad o tome. Prošlo je 25 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta. Dosta vremena, simbolički broj, idealna prilika i povod da se posveti malo vremena i prostora pitanju prava dece.
Srećom, niko se nije setio da proglasi 2014., onako zvanično, za godinu prava deteta. To je u redu. I onako stalno zameramo da se deca koriste kao dekoracija, prilika za samopromociju, lepu sliku i da su podložna zloupotrebama odraslih.
Ovo podsećanje je, zapravo, pre naivno za društvo u kome se smatra da deca već imaju previše prava, toliko da već ugrožavaju odrasle svih profesija i roditelje, naravno.
Šta je obeležilo godinu prava deteta?
Država se obavezala da će sve učiniti da deca u Srbiji budu bezbedna, ali su nas, sa prvim hladnim danima, mediji obaveštavali o nesrećnim slučajevima u kojima su deca izgorela u svojim kartonskim kućama. Nažalost, pokazalo se da ni školska dvorišta nisu bezbedna i da mogu da budu opasna po život dece. Malo podsećanje da umirimo savest i da se nadamo da se to neće ponovo desiti, i da ne zamerimo previše državi jer obezbeđuje prava deteta u skladu sa raspoloživim resursima i sredstvima. Zato nismo bili mnogo glasni zbog dece iz poplavljenog Obrenovca koja nedeljama nisu imala kuvane obroke u privremenim kolektivnimm centrima.
Procenat dece koja na vreme prime sve preporučene vakcine je 71 % (do drugog rođendana za vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubele (MMR1) i do prvog rođendana za sve ostale vakcine).
Još kod zdravlja. Nismo znali da postoje deca kod koje se, pošto se razbole, ne može dijagnostifikovati bolest ni posle 1 i više godina u Srbiji. A, ako se slučajno rodite kao romsko dete, imate duplo veće šanse da umrete pre 5. rođendana od nacionalnog proseka.
Ohrabruje da samo jedna trećina dece mlađe od 5 godina odrasta bez knjiga i igračaka. Sve je u perpsektivi iz koje se posmatra problem.
U proteklim vremenima smo spočitavali medijima da promovišu nasilje nad decom kada daju prostor onima koji tvrde da decu treba vaspitavati batinama. Nismo se razumeli, jer je to za njih pitanje suprotstavljenih stavova. S jedne strane su oni koji imaju argumente da decu treba vaspitavati batinama, s druge strane su oni koji veruju da odgajanje može da prođe i bez batina. Na sreću, tekstovi u prilog vaspitanju uz pomoć batina, uglavnom, nisu bili opterećeni nepotrebnom argumentacijom druge strane. Tako je godina prava deteta završena na najbolji način – debatom u kojoj su naglasniji oni koji su spremni i na građansku neposlušnost da odbrane svoje pravo da tuku svoje dete.
I zato, srećna vam bila godina deteta.