Pravo deteta na život u porodici kao realnost

Širom Evrope, stotine hiljada dece živi u rezidencijalnim ustanovama što ima dalekosežne negativne posledice na njihov život i razvoj, njihove porodice i celokupno društvo. Najveći broj dece koja odrastaju u institucijama ima slaba obrazovna postignuća, ozbiljne teškoće u fizičkom, kognitivnom i emocionalnom razvoju, a mnoga deca i mladi po napuštanju institucija postaju žrtve trgovine ljudima, eksploatacije, nemogućnosti zapošljavanja i potpune društvene isključenosti. Najveći broj dece sa smetnjama u razvoju najćešće provede ceo svoj život u rezidencijalnoj ustanovi.

Deca su jedna od osetljivih grupa u našem društvu i odgovornost je države da obezbedi zaštitu i ostvarivanje njihovih prava, kao i dodatnu podršku kako bi se razvijali, napredovali i postali aktivni učesnici u životu zajednice.

Institucionalna briga i položaj dece u rezidencijalnim ustanovama je u suprotnosti sa zaštitom dečijih prava i principom nediskriminacije. Republika Srbija je pristupila različitim međunarodnim ugovorima, kao što su Konvencija o pravima deteta i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, i na taj način preuzela obavezu i odgovornost da razvija sistem zasnovan na dečijim i ljudskim pravima.

U cilju ostvarivanja prava dece koja borave u rezidencijalnim ustanovama, pozivamo:

• donosioce odluka i međunarodne donatore da prekinu dalje ulaganje u institucije, njihovo renoviranje ili izgradnju novih institucija, jer se na taj način održava krug siromaštva i društvene isključenosti dece i mladih u Srbiji.

• donosioce odluka da rade na postepenom uvođenju zabrane daljeg prijema dece u institucije ili vremensko ograničavanje njihovog boravka u instituciji kako bi imao što manje negativnih posledica na razvoj i život deteta.
• donosioce odluka, međunarodne organizacije, domaće organizacije civilnog društva, porodice dece sa smetnjama u razvoju da podrže proces deinstitucionalizacije dece i zajedno rade na stvaranju uslova za njihov život u porodici.

Da bi proces deinstitucionalizacije dece tekao neometano i kontinuirano, neophodno je u što skorijem roku započeti izradu sveobuhvatne strategije za deinstitucionalizaciju i akcionog plana koji bi operacionalizovao ciljeve, aktivnosti, korake i aktere u procesu transformacije ustanova. Istovremeno potrebno je raditi i na razvijanju lokalnih usluga, obezbeđivanju podrške za porodice, uključivanju dece sa smetnjama u razvoju u redovan obrazovni sistem i stvaranja alternativnih načina podrške deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama.

Kampanja Otvaramo vrata za decu Evrope ima za cilj unapređenje kvaliteta života dece i mladih koji su u riziku ili u procesu napuštanja alternativne brige širom Evrope, kroz promovisanje procesa deinstitucionalizacije i transformacije ustanova koji će garantovati bolji život dece.

Kampanjom koordiniraju Eurochild i Hope and Homes for Children, a aktivnosti će biti realizovane na nivou Evropske unije i nacionalnom nivou u 12 zemalja: Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Litvaniji, Letoniji, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini.

Nacionalnu kampanju Otvaramo vrata za decu Evrope u Srbiji vodi Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom – MDRI-S u partnerstvu sa Mrežom organizacija za decu Srbije – MODS. Dodatnu podršku u realizaciji aktivnosti na nacionalnom nivou pruža Disability Rights International.

Više informacija o kampanji na www.openingdoors.eu.

U 2011. godini, ukupno 3.757 dece je bilo u institucijama, a od tog broja 1.485 dece sa smetnjama u razvoju (u pet ustanova)[1]. Samo četiri odsto dece sa smetnjama u razvoju ostaje u instituciji manje od 12 meseci, a za većinu njih institucionalizacija je dugoročna ili doživotna. Primarni razlog napuštanja institucije je smrt korisnika (39.8% u institucijama za decu). Jedno od najurgentijh pitanja u ustanovama socijalne zaštite je rаzmаtrаnjе prеkоmеrnе upоtrеbе lеkоvа i uskrаćivаnjе nеоphоdnih mеdicinskih trеtmаnа оd strаnе zdrаvstvеnоg sistеmа[2]. Jednako važan problem je i uskraćivanje prava na obrazovanje deci sa smetnjama u razvoju koja su ustanovama socijalne zaštite. S obzirom da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja garantuje jednak pristup obrazovanju za svako dete, neophodno je stvoriti uslove i mehanizme za uključivanje dece koja su u institucijama u obrazovni sistem, kao i obezbeđivanje adekvatne dodatne podrške.

Deinstitucionalizacija je proces postepenog ukidanja institucionalne brige kroz razvoj preventivnih usluga podrške porodici i alternativnih oblika brige baziranih na porodičnom okruženju. Ovaj proces predstavlja tranziciju sa institucionalnog pristupa na sistem porodične podrške.

 

---