Mreža organizacija za decu Srbije – MODS smatra izuzetno važnim proces izrade Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Ova Strategija razvoja obrazovanja ima veoma težak zadatak jer treba da definiše obrazovne ciljeve i formuliše strateške pravce razvoja obrazovanja u Srbiji u društvu koje se ubrzano menja, u vremenu stalnih tehničkih promena, inovacija, demokratizacije znanja koje je sve više i lakše dostupno preko novih tehnologija na internetu.
Strategija predviđa viši stepen saradnje između različitih sistema, otvorenost škola, saradnju sa roditeljima. Međutim, sam proces izrade Strategije nije bio dovoljno participativan. Verovatno zbog intencije da tekst Strategije bude ekspertski, izostao je pokušaj da se uključe roditelji i dobiju predlozi i viđenja samih učenika o viziji obrazovanja za budućnost.
Smatramo da je jako važno i pozitivno što Strategija predviđa:
- Postavljanje učenika u središte učenja – program rada škole treba da predvidi korišćenje raznovrsnih oblika i metoda nastave/ učenja usmerenih na učenje i učenika.
- Finansiranje škola per capita – po broju učenika.
- Definisana je posebna strategija obrazovanja nastavnika i razvoja nastavničke karijere, jer kvalitet nastave zavisi od kvaliteta nastavnika.
- Postavljeni su ciljevi obuhvata dece u odnosu na kohortu koji će pružiti realniju sliku obuhvata dece obrazovanjem.
- Svaka porodica i svako dete uzrasta od 6 meseci do polaska u školu imaju dostupan neki vid diversifikovanog sistema predškolskog obrazovanja i vaspitanja koji odgovara njihovim potrebama. Otvara se mogućnost da se na lokalnom nivou koriste kao resursi objekti i zgrade koji su napušteni, koji se ne koriste, koji se mogu adaptirati za rad sa decom bez značajnih kapitalnih ulaganja.
- Podrška deci iz siromašnih porodica i deci sa sela da se uključe u srednje obrazovanje.
Inkluzivno obrazovanje jedna od najvažnijih tačaka
U Strategiji se konstatuje da deca ne vole školu, ali se ne izdvaja jasno kao jedan od strateških ciljeva prilagođavanje škole detetu – učeniku. Kao ključnu promenu za povećanje kvaliteta nastave Strategija vidi uvođenje profesije nastavnika, ali to mora da bude praćeno i jasnom vizijom i suštinskom promenom rada sa decom – prilagođavanje sistema detetu, horizontalno povezivanje sadržaja iz različitih predmeta koji čine jednu celinu. To povlači za sobom i razumevanje koncepta inkluzije. Inkluzija se ne završava promenom upisne politike. Ona time može da počne u školi. Ali za njen uspeh je potrebna saradnja čitave zajednice i podrška države, lokalne samouprave, NVO, biznis sektora sa svojim odgovornim društvenim poslovanjem.
Nedostaje čitav segment koji definiše pravce razvoja inkluzivnog obrazovanja. Strategija nema jasnu viziju razvoja inkluzivnih obrazovnih politika. U strateškim pravcima nema reči da je započet proces u obrazovanju koji treba da obezbedi da obrazovanje bude inkluzivno – obrazovanje u školi koja će biti prilagođena učenicima kako bi dostigli svoj optimalni razvoj bez obzira na lična svojstva.
Strategija na više mesta implicira promenu upisne politike kako bi se povećao obuhvat dece obrazovanjem. Međutim, tu se ne vidi jasna veza promene upisne politike i procesa obrazovne inkluzivne politike, odnosno da se upisna politika promenila zbog obrazovne inkluzivne politike.
Strategija se zadovoljila usputnim pominjanjem obaveznog uključivanja marginalizovanih i defavorizovanih grupa dece u obrazovanje. U jednom pasusu opisala je probleme koji ugrožavaju inkluzivno obrazovanje. Onda, kad se očekuju jasni strateški pravci koji treba da odgovore na probleme i izazove koje postavlja inkluzivno obrazovanje, oni izostaju, odnosno treba da se iščitavaju između redova i da se zaključuje šta bi moglo da se odnosi na decu sa smetnjama u razvoju, decu romske naconalnosti, decu iz seoskih sredina…
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji će zahtevati dug i mukotrpan proces i rad
Preporuke Strategije se ekspliciraju u jednoj tački koja nedovoljno široko predlaže mehanizme podrške inkluzivnom obrazovanju. Suštinski, predloženi mehanizmi se svode na dodatno obrazovanje nastavnika (što je uvek potrebno, ma koji segment obrazovanja da je u pitanju), pravljenje registra dece , interesornu saradnju. Obrazovna inkluzija je deo socijalne inkluzije i deo je vaspitnog procesa kroz koji se uči o toleranciji, nediskriminaciji, prihvatanju različitiosti od najranijeg uzrasta. Nužno je uvoditi asistivne tehnologije, uklanjanje barijera fizičkih, arhitektonskih i barijera koje svoje ishodište imaju u predrasudama. Neophodno je naglasiti potrebu za osavremenjivanjem nastave, upotrebom novih tehnologija, prepoznavanjem i korišćenjem eksternih resursa.
Zato je važno da započeti proces inkluzivnog obrazovanja ima svoje jasno mesto u Strategiji. To je dugoročan proces koji zahteva saradnju svih, promovisanje dobrih praksi, saradnju istraživača i praktičara (nastavnika koji rade sa decom), lokalne zajednice.
Na nivou srednjeg i visokog obrazovanja skoro uopšte se ne pominju ni deca sa smetnjama u razvoju niti inkluzivni sistem obrazovanja. U visokom obrazovanju nema ni naznaka o tome da se pomišljalo ili razmatralo pravo ove dece na upis i pohađanje studija na nekom od fakulteta.
Strategija treba da vodi razvoj obrazovanja do 2020. a ostaje nedovoljno jasno opredeljenje za unapređenje informatičke pismenosti učenika, posebno iz marginalizovanih grupa.