Ministarstvo prosvete i nauke priprema nacrt Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Članice MODS-a su u vezi sa ovim nacrtom pripremile i uputile Ministarstvu prosvete i nauke sledeće komentare i sugestije:
Potrebno je da u Zakonu postoji poseban član koji se odnosi na poštovanje i ostvarivanje prava deteta.
Pravo na osnovno obrazovanje i vaspitanje
U članu 4 Zakona kaže se da svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno obrazovanje i vaspitanje. Besplatno obrazovanje znači da ne postoje troškovi upisa, školarina, i da je pohađanje nastave besplatno.
Međutim, u istom članu stoji da učenici mogu besplatno da koriste knjige, školski materijal i prevoz, ishranu kao i smeštaj kada je to potrebno.
U skladu sa odredbama ZOSOV i Konvencije o pravima deteta osnovno obrazovanje treba da bude besplatno, a to znači i obezbeđivanje besplatnih udžbenika, školskog pribora, prevoza, ishrane itd.
Obaveznost osnovnog obrazovanja i vaspitanja
U članu 5 navodi se da je pripremni predškolski program deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja. Potrebno je definisati trajanje obaveznog predškolskog programa. Imajući u vidu decu iz marginalizovanih grupa koja imaju najviše koristi od obaveznog predškolskog programa, trebalo bi predvideti trajanje ovog programa od 9 meseci.
Član 6 može kod roditelja da stvori brojne nedoumice u vezi sa tim šta su osnovnoškolske obaveze. Ostavlja se prostor za tumačenje što nije dobro. Mi možemo da pretpostavimo da je roditelj obavezan da njegovo dete pohađa osnovnu školu. U slučaju da ne može da obezbedi udžbenike i školski materijal (što je je takođe obaveza roditelja) postavlja se pitanje ko će pružiti podršku detetu i porodici – škola, lokalna samouprava, ministarstvo. Pored toga, odgovoran roditelj treba da obezbedi i redovno pohađanje nastave, izvršavanje drugih obaveza – domaći zadaci, učenje i pripremanje za časove, pravdanje izostanaka.
Postavlja se pitanje šta se radi u situacijama kada roditelji nisu odgovorni. Potrebno je da ovaj član ima i drugi stav koji bi definisao odgovornost i obaveze škole i lokalne zajednice u slučaju da roditelji ne mogu da ispune sve obaveze. Zatim, ne smemo zaboraviti decu u ustanovama i decu bez roditeljskog staranja. Pored roditelja treba navesti da su i hranitelji kao i staratelji dužni da dete završi osnovnoškolsku obavezu. U slučaju da je dete u ustanovi, odogovorno lice u ustanovi je dužno da obezbedi uslove da dete završi školu.
U članu 8 razmotriti još jednom opciju da deca stiču obrazovanje u kući jer je u interesu dece da se socijalizuju, uključuju u život zajednice, ostvaruju interakciju sa svojim vršnjacima. Kome je namenjeno obrazovanje na daljinu? Deci u ruralnim i planinskim krajevima gde nema ni telefona ni mobilne telefonije? Ili da pružimo mogućnost da deca sa smetnjama u razvoju ostanu u svojim kućama i podržimo njihovu stigmatizaciju i diskriminaciju? Ostvarivanje prava na obrazovanje kod kuće ili na daljinu nikako ne može biti povezano sa ličnim svojstvima deteta.
Ukoliko postoje situacije kada je neophodno uključiti dete u obrazovanje, makar na ovakav način, potrebno je strogo definisati kriterijume na osnovu kojih se može odobriti da se školuje kod kuće, ili na daljinu, i ko to može da radi.
Poglavlje: Integracija učenika sa smetnjama u razvoju predlažemo da se imenuje kao Uključivanje učenika iz osetljvih grupa
U članu 10 umesto nabrajanja koje sve vrste ometenosti mogu da se jave, bolje je ukazati na nekoliko grupa dece koja mogu imati teškoće u uključivanju, a to nisu samo deca sa teškoćama u razvoju. Može se koristiti OECD klasifikacija: deca sa smetnjama i invaliditetom, deca sa teškoćama u učenju, deca iz socijalno-ekonomski nestimulativnih sredina.
Kao poseban stav ubaciti: Za učenike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od njihovih obrazovnih i vaspitnih potreba može da donese i individualni obrazovni plan. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uključivanja deteta i učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu. Postojeći stav u članu 10 koji glasi „Učenik sa smetnjama u razvoju i teškoćama u učenju stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje u školi zajedno sa ostalim učenicima, ako posebnom podrškom može da se zadovolji njegova individualna potreba u obrazovanju.“ je u suprotnosti sa ZOSOV.
Jezik ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada
Član 12 kaže da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se ćiriličnim pismom. Da li to znači da se u osnovnoj školi neće učiti latinica?
Postoje slučajevi kada deca romske nacionalnosti, posebno deca iz readmisije, ne znaju dobro srpski jezik i zbog toga ne mogu da prate nastavu. Predvideti mogućnost da se za njih organizuje učenje srpskog jezika.
Ishodi
Član 22 Dodati stav koji će prepoznati da se u sistemu obrazovanja nalaze i deca koja imaju razvojne govorne smetnje, odnosno nemaju verbalnu komunikaciju, ili koriste znakovni jezik ili neki drugi način komuniciranja (augumentativna komunikacija).
Obavezno dodati na kraju svake stavke: ,,u skladu sa detetovim razvojnim sposobnostima/mogućnostima, odnosno: za decu koja se obrazuju prema individualnom obrazovnom planu ishodi se definišu tim planom“.
Nastavni predmeti
Član 24
Da li su je jedan od predmeta koje je škola dužna da ponudi, a koji su označeni pod 3 kao izborni ipak obavezan? U čemu je onda razlika između tačke 2) obavezni izborni predmeti i tačke 3) izborni predmeti?
Razmotriti mogućnost uvođenja alternativnog predmeta koji bi učenike upozano sa istorijom religija?
Predlažemo da se predvide izborni predmeti životne veštine, briga o sebi…
Formiranje odeljenja i grupa
Član 30 predviđa umanjenje broja učenika ukoliko je u odeljenju učenik sa smetnjama u razvoju. Ovo je dobro samo u slučaju da se već prilikom upisa zna da neka deca imaju teškoće. Međutim, čak i tada je ograničavajuće. Šta raditi u slučaju seoske škole koja ima samo jedno odeljenje, a u toj generaciji ima troje dece sa smetnjama? Neće primiti treće jer su već dva deteta primljena. Kako će onda to dete ostvariti pravo na obrazovanje? Zatim, postavlja se pitanje šta se dešava kada se smetnje u razvoju, ili neke teškoće u učenju identifikuju tek nakon upisa u školu? To se često dešava u praksi. Hoće li se onda to dete premeštati u neko drugo odeljenje, drugu školu? Zbog toga predlažemo sledeću formulaciju:
Ukoliko u odeljenju ima učenika kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška, broj učenika utvrđen ovim zakonom umanjuje se.
Razredna i predmetna nastava
Izmeniti član 32 tako da se obavezno predvidi u školi realizovanje učenja srpskog jezika za decu koja ne poznaju srpski jezik tako da glasi: Za decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta koja ne poznaju srpski jezik škola obavezno realizuje program za sticanje elemnetarnih znanja iz srpskog jezika. Srpski jezik bi se u tom slučaju predavao kao strani jezik, koristeći metodologiju i metodiku učenja stranih jezika.
Verska nastava Član 32 Zašto je potreban poseban član o verskoj nastavi? Ne postoji poseban član o ostalim nastavnim predmetima.
Može se uvesti kao izborni predmet istorija religija koja treba da pruži informacije deci o različitim verskim učenjima kroz istoriju. Na taj način se doprinosi vaspitanju u duhu tolerancije, poštovanja različitih kultura, upoznavanja sa drugim kulturama i verovanjima.
Razmotriti mogućnost da postoji i poseban član za građansko vaspitanje koje je takođe obavezan izborni predmet?
Građansko vaspitanje nije opozicija verskoj nastavi, kao što se trenutno implicira. Sa pravima građana treba da budu upoznata sva deca.
Nastava kod kuće i na daljinu
Član 36 Izbaciti mogućnost da deca stiču obrazovanje u kući jer je u interesu dece da se socijalizuju, uključuju u život zajednice, ostvaruju interakciju sa svojim vršnjacima. Da li je to u interesu razvoja dece? Ako se uvodi školovanje kod kuće ono mora da bude jasno definisano, ne sme da bude zasnovano na ličnim svojstvima deteta da postoji plan i program, da bude obezbeđena pomoć i resursi roditeljima za izvođenje nastave.
Obrazovanje na daljinu (se izvodi putem računara, što ovde nije precizirano) i nije uopšte preporučljivo za decu u nižim razredima osnovne škole kao osnovni vid obrazovanja, što zbog provođenja previše vremena za računarima, što zbog značaja razvoja fine motorike kod tako male dece (pisanje, slikanje, i sl). Na razvojnom stadijumu na kom se nalaze deca u nižim razredima osnovne škole ovo svakako ne ide u prilog. Već je regulisano da deca na dužem bolničkom ili kućnom lečenju ostvaruju ovakvu mogućnost školovanja i ne vidimo svrhu da ova mogućnost važi za svu decu.
Škola, osim obrazovne treba da ima i vaspitnu ulogu i vrlo je značajna za proces socijalizacije dece. Druga važna komponenta i vrlo diskutabilna jeste kompetencija roditelja/ staratelja za obrazovanje deteta. Šta bi se desilo ako se na kraju godine pokaže da roditelj/staratelj nema tu kompetenciju i da dete ne može da položi ispite? Koliko može biti u interesu deteta da izgubi čitave školske godine dok se ne ustanovi da nema odgovarajuću nastavu kod kuće? Iako se ovo praktikuje u mnogim zapadnim zemljama, ishodi su krajnje diskutabilni.
Program slobodnih aktivnosti Član 38 Predvideti da je zabranjena upotreba dece u svrhe političke promocije pojedinih stranaka i verskih institucija. Da li su deca obavezna da učestvuju u slobodnim aktivnostima. Koliko se često organizuju slobodne aktivnosti?
Zdravstvena i socijalna zaštita u školi
Član 40 Poslednji stav koji se odnosi na sistematski pregled dopuniti: nalaz sa sistematskog pregleda dostaviti i roditeljima, starateljima. Šta je sa obavezom da se prijavljuje svaka sumnja na zlostavljanje deteta i zakonski rok i procedura da se to uradi?
Prevencija nasilja
Član 42 dopuniti da je škola obavezna da postupa u skladu sa Posebnim protokolom za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Ovo je IZUZETNO važna stavka imajući u vidu situaciju u školama kada je nasilje u pitanju.
Dečje i učeničke organizacije u školi
Član 48 dopuniti: Škola može da ima svoje organizacije dece i učenika, a može da se povezuje i sa organizacijama van škole (Dečiji savez, Crveni krst, organizacije gorana, planinara, izviđača i drugim organizacijama odnosno udruženjima građana koje se bave unapređenjem i ostvarivanjem prava deteta) u skladu sa zakonom.
Obrazovanje u inostranstvu
Član 51 Potrebno je bliže definisati kako se tačno ovo sprovodi? Da li je to obrazovanje besplatno i ko ga sprovodi? Ovo je besmislen član ukoliko se ne da više detalja. Inače, plan je preobiman, da li su oni koji su taj plan izradili svesni da deca u inostranstvu nemaju dovoljno znanja da bi se taj plan sprovodio i da treba napraviti plan koji je realan da bismo mogli da ga primenjujemo u školama u inostranstvu.
Upis Član 52 Rok od 4 dana za obeveštavanje roditelja da je dete izostalo iz škole je predug. Trebalo bi da škola ima obavezu da obavesti roditelja istog dana, odnosno roditelj da ima obavezu da istog dana obavesti školu o izostanku deteta. U slučaju da se detetu nešto desilo na putu do škole roditelj će to znati tek popodne kada dete ne dođe kući. Dalje se navodi da „Ako roditelj po prijemu obaveštenja ne izvrši svoju obavezu, škola obaveštava jedinicu lokalne samouprave, u roku od 15 dana.“ Rok od 15 dana je previše dugačak. Zašto se opet čeka 15 dana, svi su ovi rokovi predugi, ako postoji neki problem ili je dete ugroženo svaka mogućnost za reagovanje će zakasniti.
Razredni ispit
U članu 61 potrebno je preispitati odnosno izbaciti stav po kome učenik može biti neocenjen i iz nastavnog predmeta iz kojeg nije izvođena nastava više od trećine časova utvrđenih nastanim planom i programom. Ovo je odgovornost škole. Umesto da škola bude kažnjena zbog toga što nije organizovala nastavu, kažnjavaju se učenici.
Evidencija o učeniku
U članu 71 navode se podaci koje škola prikuplja o učeniku. Ovi podaci treba da budu zaštićeni u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Pored toga, postavlja se pitanja kako će se čuvati. Zatim, kako će škola koristiti ove podatke? Zašto škola prikuplja ove podatke o detetu i porodici? Da li će na osnovu uvida u status porodice preuzeti konkretne korake da pomogne detetu u teškoj materijalnoj situaciji, ili će samo konstatovati npr. da živi u siromaštvu, bez kupatila i sa jednim obrokom dnevno.
Zato je potrebno dodati poseban stav koji će definisati obaveze škole da pruži podršku detetu na osnovu svih prikupljenih podataka.