MODS podržava inicijativu da se izradi opšti, krovni, Zakon o pravima deteta koji će postaviti nove standarde u zaštiti i ostvarivanju prava deteta.
Budući zakon nastoji da na sveobuhvatan način sagleda različite oblasti koje su od suštinske važnosti za razvoj i zaštitu dece – obrazovanje, zdravlje i socijalnu zaštitu.
Zato će jedan od izazova biti i buduća implementacija ovog zakona, jer su prava deteta nedeljiva i ne mogu se, kao dosad posmatrati fragmentarno, samo u okviru postojećih sistema koji su duboko podeljeni na oblast obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite, nacionalnog i lokalnog nivoa.
U skladu sa tim, trebalo bi razmisliti o proširenju mandata Ministarstva omladine, na polje zaštite prava dece. Ministarstvo omladine već sada obuhvata kao mlade i srednjoškolce od 15 godina, koji su prema Zakonu deca.
Prvi deo – osnovne odredbe
Komentar na Zaštita prava, član 5
Stav 1 koji glasi „Organi javne vlasti preduzimaju sve potrebne mere da uspostave efikasna pravna sredstva u svim slučajevima povrede prava deteta“.
Potrebno je detaljnije definisati koji su to organi javne vlasti, odnosno ko je zadužen za preduzimanje potrebnih mera. Da li su to državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, (državni organ u širem smislu), pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od državnih organa itd.
Komentar na Pravo na bezbednost, član 10
Stav 3 koji glasi “Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete dužni su da detetu mlađem od 10 godina obezbede stalni nadzor”.
Potrebna je definicija stalnog nadzora. Nejasno je gde roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete treba da vrše i na koji način stalni nadzor (u kući i/ili van nje?). Nejasno je ko sve može da vrši taj nadzor u odsustvu roditelja. Da li može da vrši nadzor brat ili sestra koji su stariji, ali takođe deca, jer oni ne spadaju u lica koja podižu i neguju dete? Šta se događa sa detetom koje, na primer, ima više od 10 godina, a sa višestrukim je smetnjama u razvoju?
U skladu sa Porodičnim zakonom, član 69, stav 3, dete mlađe od 7 godina, odnosno dete predškolskog uzrasta, ne sme biti ostavljeno bez roditeljskog nadzora. Smatramo da je predložena granica nacrtom zakona previše visoka i predlažemo da se spusti u skladu sa Porodičnim zakonom. Nužno je detaljnije uređenje ovog člana kako se ne bi remetilo normalno funkcionisanje porodice, a pre svega odlazak i dolazak deteta iz škole, pogotovo kada roditelji nisu u mogućnosti da detetu obezbede stalnu pratnju do ili od škole.
Stav 4 koji glasi “Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete dužni su da detetu mlađem od 15 godina obezbede punoletnog pratioca posle 23 časa”.
Postavlja se pitanje da li nacrt zakona treba da se bavi određivanjem uzrasta dece u kome im je potreban pratilac. Uvek se može postaviti pitanje na osnovu kojih se kriterijuma određuje uzrast deteta kada mu je potreban pratilac.
Komentar na Pravo na zdravu životnu sredinu, član 11
Stav 4 koji glasi „Pravo je deteta da u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima bude informisano o zaštiti sredine i da aktivno učestvuje u kreiranju zdravog okruženja“.
Predlažemo izmenu ovog stava, odnosno sintagme „u skladu sa svojim mogućnostima“ u „na njemu razumljiv način“ .
Kako ćemo obezbediti deci zdravu životnu sredinu u industrijskim i urbanim centrima? Ili će nam ovaj zakon poslužiti kao osnova za traženje i nadoknadu štete od zagađivača ili od države koja ne može da obezbedi zdravu životnu sredinu deci?
Komentar na Pravo na opstanak i razvoj, član 12
Stav 1 koji glasi „Svako dete ima pravo na pristup merama koje omogućavaju da razvije svoj puni potencijal, a organi javne vlasti obavezu da to obezbede svoj deci bez obzira na lična svojstva i različite sredine u kojima deca žive“.
Mora se imati u vidu da nijedna postojeća institucija ne može da omogući „razvijanje punog potencijala deteta“ sama po sebi već jedino u kooperaciju sa drugim institucijama i organizacijama. Iz ovoga sledi da je institucionalni smeštaj dece u suprotnosti sa ovom odredbom jer ograničava „razvijanje punog potencijala deteta“ smeštajući ga u jednu instituciju.
Stav 2 koji glasi „Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da se detetu osigura bezbedan i zdrav razvoj, najviši mogući standard života i adekvatna ishrana, očuvanje i unapređenje zdravlja, socijalna sigurnost i podrška saznajnom, socijalnom i emocionalnom razvoju, kao i zaštita od svih oblika nasilja i opasnosti i to kroz podršku roditeljima i obezbeđivanje pomoći u resursima i uslugama i kroz uključivanje same dece od ranog detinjstva u promovisanje stilova života koji omogućavaju zdravo odrastanje“.
Smatramo da organi javne vlasti moraju preduzimati sve mere kako bi pomogli porodici u ostvarivanju gore pomenutih ciljeva. Organi vlasti ne mogu i ne treba da zamene porodicu u postizanju najvišeg standarda života deteta.
Komentar na Poštovanje dostojanstva deteta, član 13
Stav 2 koji glasi „Organi javne vlasti, pravna i fizička lica poštuju i štite dostojanstvo deteta u svima aktivnostima“.
Potrebno je naglasiti „svakog deteta“ kako se ne bi izgubila kategorija dece sa smetnjama u razvoju koja nije naročito transparentna ako u stavu stoji samo „dostojanstvo deteta“.
Komentar na Prava na ličnu slobodu, član 16
„Deca ne mogu biti lišena slobode, izuzev u zakonom propisanim slučajevima, na način i u postupku utvrđenim zakonom“.
Potrebno je naglasiti da institucionalizacija dece predstavlja vid lišavanja slobode. Institucionalizacija deteta ostvaruje se na osnovu nekog ličnog svojstva deteta što nikako ne sme biti osnov lišavanja slobode deteta, odnosno lično svojstvo deteta ne može biti osnov za lišavanje slobode.
Komentar na Najbolji interesi deteta, član 18
Stav 2 koji glasi „Najbolji interesi deteta utvrđuju se polazeći od:
…
5) kvaliteta odnosa koje je dete uspostavilo sa roditeljima ili hraniteljem ili starateljem drugom osobom i neposrednih i dugoročnih efekata održavanja tog odnosa“.
Smatramo da bi trebalo bliže objasniti sa kojom drugom osobom? Sa roditeljima ili alternativnim roditeljima?
Komentar na Uvažavanje mišljenja deteta, član 19
Stav 1 koji glasi „Svako dete ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču. Mišljenju deteta posvećuje se dužna pažnja, pri čemu se uvažavaju godine života, razvojne mogućnosti i komunikacione i druge sposobnosti deteta“.
Smatramo da sintagmu „druge sposobnosti deteta“ treba preinačiti u „druge osobenosti deteta“ kako bi se naglasila individualna crta deteta.
Stav 2 koji glasi „Organi javne vlasti, pravna i fizička lica, dužni su da detetu pruže sva obaveštenja koja su mu potrebna da formira i izrazi svoje mišljenje“.
Mislimo da u ovom stavu treba ubaciti „na njemu razumljiv način“ kako bi dete na adekvatan način moglo da shvati da ima ovo pravo.
Stav 4 koji glasi „Detetu se mora obezbediti da u tim postupcima izrazi svoje mišljenje neposredno ili preko zastupnika, uz podršku školskog psihologa, stručnjaka organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge odgovarajuće ustanove ili organizacije i u prisustvu lica koje samo izabere, osim ako je to u suprotnosti s najboljim interesima deteta“.
Smatramo da bi trebalo detaljnije definisati i pojasniti pojam najbolji interes deteta, odnosno precizirati ko odlučuje o najboljem intersu deteta i na koji način, te u kojoj meri poštuje želje i preferencije samog deteta.
Komentar na Pravo na pristup službama za zaštitu prava deteta, član 22
Stav 2 koji glasi „Organi javne vlasti su u obavezi da razviju službe i unaprede rad i učine dostupnim postojeće službe i organe kako bi se svakom detetu omogućilo da se samostalno ili preko zastupnika, u svako doba obrati za pomoć“.
Smatramo da je posebno važno pitanje na koji način deca koja se nalaze u zatvorenim institucijama mogu doći do pomentutih službi. Smatramo da bi službe trebalo da deluju proaktivno kada su u pitanju dece iz institucija.
Komentar na Pravo na rehabilitaciju i reintegraciju, član 23
„Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da podstiču fizički i psihološki oporavak i društvenu reintegraciju deteta žrtve svakog oblika zanemarivanja, izolacije, eksploatacije ili nasilja, mučenja ili bilo kog drugo oblika okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili oružanog sukoba. Takav oporavak i reintegracija se omogućavaju u uslovima koji podstiču zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta“.
Nismo sigurni na koji se način obezbeđuje oporavak i reintegracija dece. Predlažemo da se u ovom članu doda da su organi vlasti u obavezi da podstiču osnivanje neophodnih servisa podrške u cilju obezbeđivanja ovog prava i omogućavanja pristupa servisima onoj deci u čijoj lokalnoj zajednici oni ne postoje.
Komentar na Periodična provera smeštaja (zbrinjavanja), član 24,
Stav 3 koji glasi „Organi javne vlasti iz stava 1. ovog člana dužni su da dete redovno, najmanje 1 mesečno posećuju radi nadzora uslova smeštaja i da procenjuju efekte smeštaja u odnosu na dobrobit deteta, a u skladu sa najboljim interesima deteta i da preduzimaju mere u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima kako bi se dete vratilo u porodicu ili alternativno porodično okruženje“.
Smatramo da se u ovom članu mora ubaciti da je krajnji cilj napuštanje ustanove i obezbeđivanje porodičnog smeštaja odnosno povratak deteta u biološku porodicu.
Drugi deo – Građanska i politička prava
Komentar na Pravo na lični i porodični identitet, član 25,
Stav 5 koji glasi „Način i postupak ostvarivanja prava deteta na lični i porodični identitet uređuje se posebnim zakonima. Organi javne vlasti će obezbediti primenu ovih prava, posebno u slučajevima u kojima bi dete, u suprotnom, imalo status lica bez državljanstva“.
U ovom članu je nejasno kako ovaj zakon štiti pravno nevidljivu decu.
Komentar na Zaštita ličnog, privatnog i porodičnog života deteta od javnosti, član 28,
Stav 2 koji glasi „Zabranjeno je izlaganje deteta sredstvima javnog informisanja u cilju ostvarivanja prednosti, pogodnosti, dobiti ili uticaja u javnim nastupima za roditelje, staratelje, zakonske zastupnike deteta, odnosno druga fizička ili pravna lica koja podižu i neguju dete, odnosno neposredno se o detetu staraju“.
Smatramo da treba bliže objasniti ovaj stav. Da li deca uopšte mogu da se pojavljuju na televiziji ili budu fotografisana?
U ovom stavu fokus je na roditeljima, starateljima, zakonskim zastupnicima deteta, odnosno drugim fizičkim licima koja podižu i neguju dete, dok su pravna i fizička lica koja nisu staratelji izostavljena. Smatramo da ovaj stav mora da obuhvati i agencije, medije, političke partije.
Komentar na Slobodu izražavanja, član 29
Stav 3 koji glasi „Sloboda izražavanja deteta može biti ograničena samo zakonom ako je to neophodno radi poštovanja prava drugih ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja ili morala“.
Nejasno je kako sloboda izražavanja deteta može ugroziti nacionalnu sigurnost, javni poredak, javno zdravlje ili moral. Smatramo da treba da postoji zabrana govora mržnje, a ne slobode izražavanja.
Komentar na Sloboda udruživanja, član 31
Stav 1 koji glasi „Dete sa navršenih 14 godina može da osnuje udruženje, učlanjuje se u udruženje i aktivno učestvuje u njegovom radu, u skladu sa zakonom“.
Ne bi trebalo da postoji granica za članstvo u nekom od udruženja. Postoje brojna udruženja koja okupljaju i rade sa decom.
Stav 2 koji glasi „Dete koje je, u skladu sa zakonom, steklo radnu sposobnost, može da se udružuje u sindikalne organizacije“.
Stav 3 koji glasi „Dete sa navršenih 14 godina može se organizovati i učestvovati u mirnom okupljanju građana“.
Smatramo da se u ovom članu mora naći stav u vezi sa volontiranjem, jer postojeći zakon o volontiranju onemogućava to pravo deci, a ako dete može učestvovati u sindikalnim organizacijama trebalo bi mu omogućiti i pravo na volontiranje.
Komentar na Pravo na pristup informacijama, član 32
Stav 1 koji glasi „Dete ima pravo na pristup informacijama i materijalima iz različitih domaćih i međunarodnih izvora, posebno onih koji su usmereni ka promociji dobrobiti, fizičkog i psihičkog zdravlja“.
Smatramo da ovde treba naglasiti da se informacije pružaju na način koji je razumljiv detetu uz uvažavanje specifičnosti u komunikaciji.
Komentar na Mučenje (tortura) i lišenje slobode, član 34
„Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mučenju, okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju“.
„Lišenje slobode deteta primenjuje se u skladu sa zakonom u najkraćem mogućem trajanju i samo u svrhu zbog kojeg je izrečeno“.
„Prava deteta lišenog slobode ne smeju biti manja od onih koje imaju punoletni učinioci krivičnih dela u skladu sa opštim pravilima krivičnog postupka“.
„Svako dete lišeno slobode ima pravo da održava kontakt sa svojom porodicom“
„Detetu lišenom slobode zagrantovane su raznovrsne opšte i individualizovane aktivnosti i intervencije, kojima se podstiče njegovo/njeno fizičko i psihičko zdravlje, samopoštovanje i smisao za odgovornost u cilju ostvarivanja odgovarajućeg vaspitnog uticaja, u skladu sa individualnim planom“
„Detetu lišenom slobode, obezbediće se redovno obrazovanje i pristup kulturnim i rekreativnim programima i pružiti zdravstvena zaštita, psiho-socijalna pomoć i podrška“.
Prema međunarodnim standardima lišenjem slobode smatra se svako stavljanje deteta ili osobe pod kontrolu države, a ovo se odnosi i na domove odnosno Ustanove socijalne zaštite.
Deo treći – Dete u porodičnoj sredini i alternativnoj nezi
Komentar na Podrška detetu i porodici, član 37
Stav 2 koji glasi „Pomoć i podrška uključuju između ostalog i:
a) psihosocijalno, zdravstveno i pravno savetovanje i edukaciju u vezi podizanja, nege, školovanja i razvoja deteta
b) informisanje i upućivanje na ostvarivanje prava i korišćenje usluga oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite
c) procenu potreba, individualnih sposobnosti i interesovanja deteta radi podsticanja optimalnog razvoja i uključivanja u obrazovne, kulturne, rekreativne i druge aktivnosti
d) pomoć u situacijama krize i prevladavanja konflikta
Smatramo da bi posebno trebalo izdvojiti i naglasiti da se ova pomoć i podrška odnosi i na porodice deteta sa smetnjama u razvoju.
Stav 3 koji glasi „Pomoć i podršku detetu obezbeđuju obrazovne, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite na zahtev roditelja ili osoba koje podižu i neguju dete, na zahtev deteta i na osnovu procene nadležnog organa i službe“.
Smatramo da treba sačiniti pravilnik koji mora naglašavati proaktivnu ulogu ovih organa i službi podrške.
Komentar na Domski smeštaj i smeštaj u prihvatilište, član 41
Stav 3 koji glasi „Izuzetno os stava 2. ovog člana, dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom o kome porodica ne može dalje da se stara, može biti smešteno u dom, odnosno prihvatilište, dok se za njega ne obezbedi usvojenje ili hraniteljska porodica“.
Izdvajanje deteta sa smetnjama u razvoju predstavlja diskriminaciju na osnovu invaliditeta odnosno smetnji u razvoju. Smatramo da je ovo nedopustivo i ne vidimo razlog zašto bi se deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju izdvajala. Smatramo da bi iz ovog člana trebalo brisati „dete sa smetnjama u razvoju“ jer se i druga deca, bez smetnji u razvoju, mogu naći u situaciji da se roditelji i porodica ne mogu starati o njema.
Stav 4 koji glasi „Tokom domskog smeštaja, odnosno smeštaja u prihvatilištu dete se priprema za povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno za samostalan život, u skladu sa porodičnim uslovima, potrebama i najboljim interesima deteta“.
Smatramo da ovaj član mora da važi i za decu smeštenu u hraniteljskoj porodici, jer se i ona, na neki način, pripremaju ili za povratak u biološku porodicu ili za samostalni život. Mislimo da je ovo posebno važno s obzirom da ne postoji nikakva priprema i planiranje za decu koja izlaze iz sistema.
Deo četvrti – Zdravlje i zdravstvena zaštita
Komentar na Preduslovi za postizanje zdravlja i zdravog razvoja, član 47
Stav 1 koji glasi “Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere, radi ostvarivanja preduslova za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta iz člana 46. ovog Zakona, a naročito:
1) prate stanje i preduzimaju mere zaštite mentalnog zdravlja dece i mere radi smanjivanja broja dece sa mentalnim i psihosocijalnim bolestima i stope samoubistva među decom“
2) …
Kao što smo već napomenuli u komentaru koji se odnosi na član 23, smatramo da je neophodno objasniti kako organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere, odosno mislimo da je potrebno dodati da će se ove mere ostvarivati kroz podsticanje određenih servisa podrške i omogućavanje pristupa deci u čijoj lokalnoj zajednici takvi servisi ne postoje.
Komentar na poverljivost podataka i privatnosti, član 57
Stav 5 koji glasi „Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15. godina koje nije samostalno u davanju i primanju informacija, i podaci o predloženoj ili primenjoj medicinskoj meri saopštavaju se roditelju ili zakonskom zastupniku“
Smatramo da podatke o zdravstvenom stanju deteta treba saopštiti detetu na njemu razumljiv način uz prisustvo roditelja ili zakonskog zastupnika ili drugih osoba koje mu mogu pružiti podršku u razumevanju i komunikaciji.
Komentar na Prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja, član 58
Stav 4 koji glasi „Organi javne vlasti i pravna lica koji pružaju usluge bolničkog lečenja pružaju detetu i njegovim/njenim roditeljima uslugu pomoći i podršku u savladavanju stresa tokom bolničkog lečenja deteta“.
Smatramo da u ovom delu Zakona treba dodati član da dete mlađeg uzrasta ima pravo na pratnju roditelja ili odgajatelja za vreme boravka u bolnici radi lečenja.
Pravo na pratnju roditelja može imati i starije dete do 18. godina ukoliko zato postoji potreba.
Deo peti – Ekonomska, socijalna i kulturna prava
Komentar na Pravo na socijalnu zaštitu, član 60
Stav 1 koji glasi „Dete kome je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba ima pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom“.
Smatramo da treba naglasiti da je neophodno obezbediti integralnu socijalnu zaštitu jer su potrebe deteta nedeljive.
Komentar na Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu socijalne zaštite, član 62
Stav 2 koji glasi „Izuzetno, informacije iz stava 1. ovog člana neće se saopštiti detetu, ako je to u njegovom/njenom najboljem interesu“
Smatramo da je ovaj stav problematičan s jedne strane zato što se detetu uskaraćuje određena informacija, i s druge strane ne može se reći ko procenjuje šta je najbolji interes deteta.
Komentar na Pravo na rad,član 63
Stav 3 koji glasi „Organi javne vlasti dužni su da detetu obezbede odgovarajuću zaštitu na radu, uključujući kontrolu u odnosu na nasilje, eksploataciju i zaštitu od svakog rada koji bi štetan za detetov život, zdravlje, obrazovanje i pravilan razvoj, u skladu sa zakonom“.
Smatramo da se u ovom stavu moraju inkorporirati i poslodavci koji su ujedno i pravna lica, i oni su dužni da obezbede potrebne uslove za rad.
Komentar na Član 64. Pravo na obrazovanje
Stav 2., koji glasi: „Osnovno i srednje obrazovanje je obavezno” i sledstveno tome stav 3. kaže: Dete ima pravo da samostalno donese odluku o tome koju će srednju školu pohađati.
Iz ovoga zaključujemo da se uvodi, pored osnovnog i obavezno srednje obrazovanje. Ono je kod nas trogodišnje ili četvorogodišnje. Da li je neophodno insistirati u Zakonu da je srednje obrazovanje obavezno, ako znamo da za veliki broj zanimanja/poslova nije potrebna kvalifikacija, već polukvalifikacija, koja se stiče sa 90, 120, do 240 časova obuke. Možda je bolje da u Zakonu stoji obavezno osnovno obrazovanje i stručno osposobljavanje.
Deo šesti – Posebne mere zaštite deteta
Komentar na Posebno osetljive grupe, član 71
„Detetom posebno osetljive grupe smatra se:
1) dete žrtva nasilja, zanemarivanja, eksploatacije, seksualnog nasilja i eksploatacije, prodaje ili trgovine decom,
2) dete žrtva upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihotropnih supstanci i zloupotrebe lekova i drugih štetnih navika,
3) dete azilant i dete izbeglica,
4) dete pripadnik nacionalne manjine,
5) dete pripadnik seksualne manjinske grupe,
6) dete ulice,
7) dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom,
8) dete iz socijalno nestimulativne sredine,
9) dete u sukobu sa zakonom,
10) dete izvršilac protivpravonog dela koje nije navršilo 14 godina,
11) dete u situacijama oružanih sukoba“.
Mislimo da je jako važno da se ovde navedu i deca bez roditeljskog staranja kao posebno osetljiva grupa dece.Takođe, treba navesti da ova deca uživaju posebnu zaštitu.
Komentar na Zaštita deteta od drugih vidova ekploatacije, član 47
Stav 2 koji glasi „Eksploatacije dece u javnom oglašavanju zabranjena je“.
Precizirati da li se ovo odnosi na reklame sa decom?
Komentar na Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju, član 91
Stav 1 koji glasi „Detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom izuzetno se može obezbediti domski smeštaj, ukoliko ne postoje uslovi za život u porodici. Domski smeštaj obezbeđuje se privremeno do obezbeđivanja porodičnog smeštaja“.
Smatramo da se porodici mora pružiti podrška kako bi se omogućili uslovi za život deteta unutar nje, a ne izdvajanje deteta iz porodice i njegov smeštaj u instituciju. Takođe, smatramo da mora postojati i vremensko ograničenje detetovog boravka u instituciji kako bi se izbegao doživotni ostanak deteta u njoj pod izgovorom da „ne postoji adekvatno rešenje“.
Stav 2 koji glasi „Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju uživa posebnu zaštitu“.
Mislimo da se većina prava iz ovog člana zakona, kao što je pravo na posebnu zaštitu i kontakt sa biološkom porodicom, može primeniti i na decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju koja se nalaze u hraniteljskim porodicama a ne samo u domu. Takođe, smatramo da bi u nekom adekvatnom delu ovog zakona trebalo ubaciti i član koji hraniteljskim porodicama, koje se brinu o deci sa smetnjama u razvoju, priznati pravo na ostvarivanje penzije na način kako je to priznato i biološkim roditeljima.
Stav 5 koji glasi „Organi javne vlasti dužni su da nastave sa preduzimanjem mera radi obezbeđivanja porodičnog smeštaja“.
Mislimo da mora postojati jasno definisan rok za pronalaženje porodičnog smeštaja, inače neće postojati efikasni mehanizam deinstitucionalizacije dece. Smatramo da treba predvideti i sankcije za ne preduzimanje odgovarajućih mera radi obezbeđivanja porodičnog smeštaja od starne organa javnih vlasti, kao i određeno telo koje će kontrolistai rad organa javne vlasti i njihovih ovlašćenja vezanih za ovaj stav.
Komentar na Član 96. Prava deteta iz socijalno nestimulativne sredine
Potrebno je u Zakonu definisati šta je „socijalno nestimulativna sredina“.
Deo sedmi – Nadležnosti u ostvarivanju prava deteta
Komentar na Nadležnosti državnih organa, Vlada, član 108
„Vlada u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta naročito:
1) ….
2) …
3) …
4) obrazuje Nacionalni savet za ostvarivanje i zaštitu prava deteta, imenuje njegove članove, bliže uređuje njegove zadatke i načine rada, onezbeđuje sredstva za njegov rad i razmatra njegove inicijative, predloge i preopruke,
5) …
Da li je zaista neophodno postojanje Nacionalnog saveta za ostvarivanje i zaštitu prava deteta? Razmotriti mogućnost da postojeće Ministarstvo omladine bude nadležno i za primenu ovog zakona i da se u skladu sa tim preimenuje.
Komentar na Privatne institucije, Nadležnosti privatnih institucija u zaštiti prava deteta, član 114
Stav 1 koji glasi „Privatne institucije obavljaju delatnost u vezi sa zaštitom prava dece i pružanjem posebne zaštite deci u skladu sa zakonom“.
Ovde bi bilo potrebno objašnjenje šta se zapravo misli pod zaštitom prava dece i pružanjem posebne zaštite dece u odnosu na privatne institucije. Šta to konkretno znači? Privatne institucije već obavljaju delatnosti u oblasti ostvarivanja prava deteta – pružaju obrazovne i zdravstvene usluge. Da li se ovim proširuje mogućnost njihovog angažovanja?