Manifestacija za zaštitu i promociju dečjih prava – Dečja nedelja, ove godine obeležava se pod sloganom “Imam prava da se igram, da se smejem, maštam, stvaram i u bolji svet pretvaram”. Direktorka organizacije “Prijatelji dece Srbije” Iva Eraković rekla je za RTS da se u poslednje vreme dečja prava ne prepoznaju dovoljno. Posebno zabrinjava tendencija nerazumevanja važnosti prava deteta na slobodno mišljenje i govor, i mešanje detetovih slobodnih misli o društvenim okolnostima koje vidi i okružuju ga sa političkom zloupotrebom, navodi Iva Eraković.
U toku je Dečja nedelja pod sloganom “Imam prava da se igram, da se smejem, maštam, stvaram i u bolji svet pretvaram”.
U Srbiji postoji problem sa prihvatanjem koncepta prava deteta, a posebno zabrinjava tendencija nerazumevanja važnosti prava deteta na slobodno mišljenje i govor, i mešanje detetovih slobodnih misli o društvenim okolnostima koje vidi i okružuju ga sa političkom zloupotrebom, kaže direktorka organizacije “Prijatelji dece Srbije” Iva Eraković. “Ako mi detetu ne dozvolimo da glasno iskaže ono što oseća kroz svoje misli, mi zapravo sprečavamo da intervenišemo dok je vreme, kao roditelji, kao porodica i kao društvo”, ističe Iva Eraković.
Navela je da su uradili, kako je rekla, dva ozbiljana monitoringa zloupotrebe dece u političkim kampanjama. “Politička zloupotreba deteta je situacija u kojoj se dete nađe i ne razume je, ne razume kontekst zbog čega se tu nalazi. Obično je u poziciji dekoracije, nalazi se negde ispred nekog prostora sa nekim funkcionerima, ali ne razume zašto je tu. Takođe, političke zloupotrebe dece ima dosta u funkcionerskim kampanjama gde se vrlo često posećuju deca i porodice koji su posebno ranjivi, što je posebno problematično, jer ih izlažete milionskoj javnosti i vrlo često ta deca posle budu čak zlostavljana od vršnjaka”, ističe Iva Eraković.
“Dečja prava se ne prepoznaju dovoljno”
Napominje i da se u poslednje vreme dečja prava ne prepoznaju dovoljno. “Čim kažete dečja prava, neko upita šta je sa obavezama. Čini nam se da ljudi koji zastupaju tu tezu uglavnom nisu ni pročitali Konvenciju o pravima deteta koja garantuje deci osnovne postulate ljudskih prava”, objašnjava direktorka organizacije “Prijatelji dece Srbije” Iva Eraković. Dodaje da igra nije luksuz, niti treba da bude nagrada zato što je dete uradilo domaći zadatak, već da je igra pravo i neophodnost razvoja svakog deteta.
“Neke sale za fizičko kao iz šezdesetih”
Na konkurs za opremanje najugroženijih sala za fizičko organizaciji “Prijatelji dece Srbije” ove godine javilo se više od 80 osnovnih škola. “Bili smo šokirani kada su nam poslali fotografije sala za fizičko. To su slike kao iz nekih podruma iz šezdesetih godina, sa iscepanim loptama, prastarim kozlićima. U to treba ulagati. Ne radi se samo o materijalnim sredstvima već i o dobroj volji. Stalno pričamo o zdravlju i osnovna stvar je da imate opremljenu salu gde deca mogu da se bave nekim sportom”, kaže Iva Eraković.
Kada bi sport bio besplatan za svu decu, to bi značilo ulaganje u zdravlje nacije i u sadašnjost i u budućnost, kaže Iva Eraković. “Sećam se vremena, u mojoj generaciji, kada je sport bio besplatan što znači da nije nemoguće u smislu državnih ulaganja. Zabrinjavajuće je i kako roditelji danas vide sport. Nije sport samo kompeticija. Zabrinjava da se sport posmatra da ako nisi pobednik, to nije to. Važno je da deca kroz sportske aktivnosti razvijaju timski duh, da se druže, da razgovaraju”, smatra Erakovićeva.
“Svako deseto dete živelo u potpunom siromaštvu”
Siromaštvo ostavlja velike posledice na život deteta. Prema poslednjim podacima od pre nekoliko godina, a potrebni su nam novi, svako deseto dete je živelo u potpunom siromaštvu, a svako četvrto je bilo u riziku od siromaštva, kažu iz “Prijatelja dece Srbije”. “Kada kažete siromašno dete, to znači da dete nema tri obroka, da možda nema krevet na kome spava. To su osnovne stvari. Posledice siromaštva na život deteta su ogromne. To nije samo nemogućnost da u školi budeš lepo obučen, to je jedno osećanje u kome si ti indiferentan i ne možeš da pariraš vršnjacima, a velike su i zdravstvene posledice”, navodi Erakovićeva.
“Participacija veliki namet za roditelje teško bolesne dece”
Direktorka “Prijatelja dece Srbije” smatra da zdravstvo u suštini nije besplatno. “Kada odete sa detetom kod lekara, za svaki malo moderniji ili značajniji lek plaćate participaciju. To je veliki namet na porodice, posebno sa teško bolesnom decom. Lečenje SMS porukama teško bolesne dece je nešto što je prepušteno građanima”, rekla je Erakovićeva. Ispričala je da joj je jedna prijateljica rekla da kada treba da pusti SMS poruku, postane nervozna jer ne može da pošalje 50 poruka i da se oseća krivom što mora da bira kom detetu će pomoći. “Takve stvari ne bi trebalo da se prepuste građanima nego treba da budu sistemski rešene”, kaže Erakovićeva.
Potreban status “roditelj negovatelj”
Roditelji dece sa invaliditetom, najčešće majke, često su zbog nege deteta i nerazumevanja poslodavca primorane da napuste posao. Da li sistem treba da podrži te roditelje i da im zakonskim izmenama omogući da dobiju status “roditelj-negovatelj” kako bi ostvarili pravo na naknadu u visini minimalne zarade na republičkom nivou, pravo na doprinose, staž, mogućnost da ostvare pravo na penziju?
“Prijatelji dece Srbije” smatraju da država treba da podrži roditelje dece sa invaliditetom tako što će im zakonskim izmenama dati status “roditelj-negovatelj” i time im omogućiti mesečnu naknadu u visini minimalne zarade na republičkom nivou, da im ide staž i da mogu da ostvare pravo na penziju.
“Mi smo neprijatno iznenađeni odlukom narodnih poslanika od pre nekoliko dana, posebno što su većinski iz vladajuće strukture, da ne stave na dnevni red priču u vezi sa ‘roditeljima-negovateljima’. O emocionalnim stvarima nema potrebe ni da polemišemo, ti ljudi su u teškoj poziciji. Mi ne razumemo šta je tu finansijska logika. Vi još u Srbiji imate decu koja se nalaze u institucionalnom smeštaju, ima ih nešto manje od 1.000. Preko 60 odsto te dece su deca sa smetnjama u razvoju”, kaže Erakovićeva.
Ta deca su se, kako navodi, tu našla zato što roditelji ili staratelji nisu imali snage da o njima brinu ili su od dvoje ili više dece morali da izaberu da se bave drugom decom i da se odreknu prava na roditeljstvo.
“Velika muka upis u državne vrtiće”
Velika muka i za roditelje i za decu jeste upisivanje u državne vrtiće jer nema dovoljno mesta, nema dovoljno vrtića i to je problem u poslednjih 15 godina koji treba rešiti sistemski, kažu u “Prijateljima dece Srbije”. “Oni koji su odgovorni za to pitanje trebalo bi ozbiljno time da se pozabave jer time štite pravo na rad roditelja i ekonomsku sigurnost porodice”, kaže Eraković.
Kada je reč o uključivanju dece sa invaliditetom u redovno obrazovanje, a inkluzivno obrazovanje u Srbiji je uvedeno pre oko 15 godina, prema rečima direktorke organizacije “Prijatelji dece Srbije”, lokalnim samoupravama prepušteno je da obezbede lične pratioce za decu, ali sredstva koja treba izdvojiti odu na neku drugu stranu. “To znači da dete dobija pratnju koja nije odgovarajuća, tu treba da sedi sa detetom u školi specijalni edukator, a ne, na primer, detetova baka, koja ima dobru volju, ali je pitanje da li može da pomogne detetu sa različitim teškoćama”, objašanjava Iva Eraković.
Izvor: RTS