Napredak ostvaren na unapređenju prava deteta i položaja dece iz ranjivih grupa
Srbija se i dalje suočava sa brojnim izazovima u obezbeđivanju jednakog pristupa pravima sve dece. Srbija još uvek nema strateški i institucionalni okvir državne politike u oblasti prava deteta, što je dovelo do nedovoljne zaštite njihovih prava. Aktivnosti koje se odnose na prava deteta su uglavnom ad hoc i bez jasno definisanog strateškog plana.
Vlada Srbije bi trebalo da pruži veću podršku ranjivim grupama, kao što su porodice koje žive ispod granice siromaštva, porodice sa četvoro i više dece i porodice sa decom sa invaliditetom. Takođe, trenutna finansijska, socijalna pomoć i dečiji dodatak bi trebalo da se povećaju kako bi pokrili stvarne troškove života. Pored toga, Vlada treba da preduzme adekvatne mere kako bi se osiguralo da socijalna zaštita bude dostupna svoj deci bez diskriminacije i da beneficije budu dovoljne da omoguće pravilan i zdrav razvoj dece.
Takođe, postoji prekomerna zastupljenost dece sa invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite i preporučuje se hitno preduzimanje akcija za smanjenje smeštaja dece mlađe od tri godine u takve ustanove. Vlada treba da preduzme korake da poboljša situaciju dece u ustanovama socijalne zaštite, posebno dece sa invaliditetom, i da osigura njihovu zaštitu od zlostavljanja i zanemarivanja.
Ukupno gledano, postoji nedostatak sveobuhvatnog pristupa zaštiti prava deteta u praksi, kao i adekvatne intersektorske saradnje i razumevanja odgovornosti za zaštitu prava deteta u određenim društvenim oblastima, što je preduslov za ostvarivanje svih garantovanih prava u skladu sa Konvencijom o pravima deteta.
Pregled pravnog okvira za zaštitu prava deteta
Srbiji nedostaje osnovni zakonski okvir za zaštitu prava deteta, poput:
- Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta: Javna rasprava o Nacrtu Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta sprovedena je 2019. godine na predlog Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. Nakon održane javne rasprave, nije bilo napretka u vezi sa nacrtom ovog zakona. Zakon bi olakšao usklađivanje sa brojnim zakonima koji delimično regulišu prava deteta i harmonizaciju nacionalnog prava sa ratifikovanim međunarodnim sporazumima. Srbija i dalje nema nezavisnu instituciju za zaštitu prava dece, zaštitniku prava deteta koji bi mogao da se bavi individualnim pritužbama dece.
- Porodični zakon: U prethodnom periodu nije bilo napretka u izmeni Porodičnog zakona. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju predsedavalo je Radnom grupom za izmene Porodičnog zakona u prethodnom mandatu Vlade Republike Srbije. Od najveće je važnosti uvesti i definisati pojam „dete“, zabraniti fizičko kažnjavanje dece, zabraniti maloletničke brakove (uklanjanjem izuzetaka koji dozvoljavaju brak ispod 18 godina) i precizirati druge probleme koji se odnose na prava deteta, sprečavanje nasilja i druge porodične odnose.
- Treći opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta: Srbija je potpisnica Trećeg opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta, ali ovaj protokol još uvek nije ratifikovan.
Tokom 2022. godine nije organizovana nijedna radna grupa za izmene relevantnih zakona, uključujući Porodični zakon i Zakon o pravima deteta, iako se prava deteta trenutno nalaze u preko 80 zakonskih tekstova. Stoga je od ključne važnosti ponoviti proceduru za usvajanje Zakona o pravima deteta i sprovesti dodatne neophodne konsultacije sa svim zainteresovanim stranama.
Ceo izveštaj možete preuzeti na sledećem linku.