CIRKULARNA EKONOMIJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ

Udruženje građana Zlatiborski krug je početkom februara započelo realizaciju projekta Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina. Projekat finansijski podržava Evropska unija, kao deo treće faze projekta “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU”. Više o regionalnoj mreži ENV. net pogledajte OVDE.

Kako bi nas bliže upoznali sa time šta je to održivi razvoj i koja je uloga cirkularne ekonomije u tome Udruženje građana Zlatiborski krug je pripremilo tekst na tu temu. Pozabavite se informacijama o ovom inovativnom pristupu u nastavku teksta.

CIRKULARNA EKONOMIJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ

 ŠTA JE TO ODRŽIVI RAZVOJ?

Održivi razvoj  podrazumeva takav razvoj  društva koji raspoloživim  resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja… Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.  (Izvor: Wikipedia)

Jednostavno rečeno, održivi razvoj znači da treba da se trudimo da čuvamo planetu na kojoj živimo, da odgovorno koristimo i obezbeđujemo obnavljanje prirodnih resursa – reke, jezera, mora, okeani, šume,  rudna bogatstva, obradivo zemljište, vazduh i drugo, kako bi i naredne generacije imale te resurse na raspolaganju za svoj život i opstanak planete. Važno je da postoji ravnoteža između potrošnje i obnavljanja resursa.  Kada govorimo o održivom razvoju, najčešće mislimo na ekološki aspekt održivosti, odnosno zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa potrebama živih vrsta – ljudi, životinjskog i biljnog sveta. Zbog različitih prirodnih ili ljudskih uticaja,  dolazi do ekoloških poremećaja, koji mogu biti lokalni ili globalni, kratkotrajni ili dugotrajni, sa većim ili manjim posledicama po čitave ekosisteme, biljne ili životinjske vrste, pa i čitav ljudski rod. Neki od  najčešće pominjanih primera ekoloških poremećaja su: globalno zagrevanje povezano sa efektom „staklene bašte“, pojava rupe u ozonskom omotaču, krčenje šuma uz povećanje pustinja i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta… Kao posledica napretka tehnike i tehnologije, komercijalizacije i razvoja potrošačkog društva, a uz nedovoljnu edukaciju i nizak nivo svesti o načinima zaštite životne sredine, pojavljuje se veliki problem otpada. Upravljanje otpadom je jedna od najvažnijih tema savremene civilizacije, vezano pre svega za ljudsko zdravlje, ali i sve ostale aspekte društva.

Za održivi razvoj bilo koje zajednice i planete u celini, neophodan je holistički pristup, celovit pristup konceptu održivosti, tako da možemo, osim o ekološkoj,  da govorimo i o ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj dimenziji održivosti.  Nema održivog razvoja bez truda da se u svim ovim dimenzijama, kroz inovativna i kreativna rešenja, osigurava napredak i smanjuju negativne posledice tehnoloških postignuća.

ŠTA JE TO CIRKULARNA EKONOMIJA?

S obzirom da su resursi na planeti Zemlji ograničeni, trenutni ekonomski model sa važećim principima proizvodnje, potrošnje i trgovine je neodrživ. Potrošnja prirodnih resursa se povećava, i prema istraživanjima, globalna potrošnja energije je između XIX i XX  veka udvostručena, a tokom XX veka je uvećana za više od 20 puta. Ukoliko se ovako nastavi, do 2030. godine se očekuje porast globalne potrošnje energje za dodatnih 50%, a u tom periodu se predviđa i rast potražnje za vodom 50% više u odnosu na trenutnu potrašnju.

Linearna ekonomija predstavlja  dominantan privredni model gde se privredni proces odigrava pravolinijski u etapama: izvlačenje prirodnih resursa, njihova obrade, oblikovanje u poluproizvode ili gotove proizvode, distribucija do potrošača, potrošnja – upotreba i na kraju njihovo odlaganje – odbacivanje.  Sa napretkom društva, porastom standarda i komercijalizacijom, povećava se potrošnja, a paralelno sa tim raste  korišćenje resursa i energije. Proizvod se na kraju svog „upotrebnog perioda“ odlaže na deponije, pa  uporedo  sa povećanjem eksploatacije resursa dolazi do povećanja količine generisanog otpada.

 

Upravljanje otpadom, kroz reciklažu i druge vidove tretiranja otpada, predstavlja prvi korak u promeni kretanja materije i energije u privrednom procesu, pa dobijamo jedan novi koncept kružnog kretanja, što se naziva cirkularna ekonomija.

Cirkularna ekonomija je pristup koji menja funkciju resursa u privredi. Ono što je otpad iz neke fabrike, postaje vredna sirovina u nekom drugom proizvodnom procesu. Sami proizvodi mogu biti popravljeni, prerađeni, ponovo iskorišeni, unapređeni, umesto da budu odbačeni.

Razvijene zemlje ubrzano prelaze na koncept cirkularne ekonomije, jer je linearni metod ispunio svoju svrhu za neko prošlo vreme, ali  u sadašnjem trenutku predstavlja pogrešan izbor koji povlači mnoge negativne posledice (pre svega vezano za otpad) po zdravlje ljudi, stanje životne sredine, razvoj moralnosti (kroz princip uzmi – iskoristi – baci) itd.

Cirkularni metod je, s druge strane, koncept koji podržava zahteve i potrebe savremenog društva, dovodi do pozitivnih posledica kao što su otvaranje novih rdnih mesta,  razvijanje kreativnosti, uvođenje moralnosti u biznis, očuvanje i unapređivanje životne sredine, razvijanje empatije kroz praktičnu brigu o budućim generacijama i ekosistemima koji zavise od ljudi…

Cirkularna ekonomija je zapravo povratak jednom prirodnom poretku, u kojem je pojedinac u harmoničnom odnosu sa ostalim članovima svoje zajednice, sa prirodnim okruženjem i sa samim sobom.  Iako na prvi pogled izgleda da se cirkularna ekonomija svodi na reciklažu, to je mnogo širi koncept koji podrazumeva promenu paradigme u svim društvenim oblastima, a najpre u obrazovanju.

U takozvanim „primitivnim“ društvima i danas imamo životne principe i stavove koji zapravo pripadaju modelu cirkularne ekonomije, a koji se odnose na korišćenje resursa sa poštovanjem, pažnjom i brigom. Model koji je stvaralački a ne potrošački.  I u našoj prošlosti imamo primere naših predaka koji su i ne znajući za termin cirkularna ekonomija, primenjivali te principe u svakodnevnom životu. Za naše prabake je bilo nezamislivo da se ostaci nekog obroka, ili voće koje je počelo da truli baca. Ostaci ručka od prethodnog dana su se uz malo domišljatosti i kreativnosti pretvarali u obrok za naredni dan. Jabuke koje su počele da trule su se sekle i pravile su se pite. Što verovatno i danas mnogi rade. Kada se plastična kantica od kiselog mleka pretvori u saksiju, ili plastična flašica u zvečku, sve su to principi cirkularne ekonomije koje, i ne znajući da se to tako zove, neko primenjuje.

U svetu se godinama unazad prave ozbiljni napori da se istraže mogućnosti implementacije koncepta cirkularne ekonomije u savremenom društvu, paralelno sa edukacijom i promocijom principa cirkularne ekonomije.  Fondacije kao finska SITRA  (www.sitra.fi) ili britanski Fond  Elen Macarthur (www.ellenmacarthurfoundation.org) rade na stvaranju uslova za promenu paradigme u svim društvenim oblastima kako bi koncept cirkularne ekonomije postao relanost.

Za Srbiju je ovaj koncept važan i u smislu približavanja EU, jer je deo pregovaračkog poglavlja 27.  Krajem 2018. godine je u Beogradu održana prva regionalna konferencija čija je tema bila cirkularna ekonomija i kako uključiti pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU. Konferencija je održana u Privrednoj komori Srbije i deo je projekta ENV.net koji ima za cilj postizanje veće opredeljenosti za reforme u sektoru životne sredine kao podrške približavanja Evropskoj uniji, kroz analizu, monitoring i popularizaciju.

Env.net je vodeća regionalna mreža koja povezuje predstavnike svih organizacija i institucija čiji je cilj održivi razvoj i zaštita životne sredine, u zemljama Zapadnog Balkana i Turske, kao i dve partnerske organizacije iz zemalja članica EU (Italija i Belgija). Organizacija Ambasadori održivog razvoja (www.ambassadors-env.com/blog/tag/env-net/) je članica Mreže za Srbiju i već godinama realizuje i podržava aktivnosti  i inicijative kojima je cilj unapređivanje životne sredine i promocija principa održivog razvoja pre svega u obrazovanju, ali i svim drugim sferama društvenog života.

Organizacija Ambasadori održivog razvoja je i nacionalni operater za međunarodni  program Eko-škole.

ŠTA JE PROGRAM EKO-ŠKOLE?

„Međunarodni program Fondacije za obrazovanje za životnu sredinu (FEE) – „EKO-ŠKOLE“ ima za cilj podizanje svesti učenika da postanu glavna pokretačka snaga promena održivog društva, kroz zabavu i aktivno učenje. Svaka škola koja se prijavi da učestvuje u programu prolazi kroz proces od sedam koraka, radeći na osnaživanju mladih da samostalno vode akcije i učestvuju u procesima kad god i gde god je to moguće. Napredak tima koji se priključio programu prati se kroz ishode učenja, promenu stava i ponašanja učenika, školskog kolektiva i lokalne zajednice. Na kraju procesa, Eko-škola koja ispuni sve postavljene planove, kriterijume i ostvari vidljivi napredak, dobija „Zelenu zastavu“.

Program Eko-škole napravljen je 1992. godine, kao odgovor na potrebe identifikovane od strane Ujedinjenih nacija, na Konferenciji o životnoj sredini i razvoju. Prve Eko-škole počele su sa radom 1994. godine u Danskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji, uz podršku Evropske komisije. Trenutno je više od 11 miliona učenika i studenata uključeno u program Eko-škola u preko 60 zemalja u svetu. Program Eko-škole ima potpisan sporazum o saradnji sa „Poveljom Zemlje“, koja je predstavljena u 16 tačaka etičkog okvira za život u miru i održivom svetu, kroz koji mreža Eko-škola može dalje razvijati svoju bazu resursa, a škole mogu imati veću podršku za svoje inicijative.“  U Srbiji se ovaj program sprovodi od 2013. godine, trenutno je uključeno 113 vaspitno-obrazovnih ustanova. U novembru 2018. godine, organizacija Ambasadori održivog razvoja je raspisala konkurs za dodelu sub-grantova u okviru ENV.net projekta, sa idejom promocije koncepta cirkularne ekonomije.

Od tri organizacije koje su dobile podršku za realizaciju svojih projekata, dve su članice MODS-a. Udruženje građana „Zlatiborski krug“  iz Čajetine realizuje  projekat „Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina“, a Centar za promociju obrazovanja ,,Planeta” iz Sombora će u narednih godinu dana realizovati projekat “Košnica – cirkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih”. Ovaj projekat podrazumeva razvoj preduzetničke kompetencije kod mladih u oblasti zaštite životne sredine, kao i promociju modela cirkularne ekonomije u okviru vannastavnih aktivnosti u školama, a  predviđa realizaciju nekoliko tipova aktivnosti: kreativno-edukativne radionice za mlade sa i bez smetnji u razvoju, prodajne izložbe, predavanja, stručne skupove, kao i pokretanje rada socijalnog preduzeća mladih sa smetnjama u razvoju ”Košnica” u Somboru.

U okviru projekta biće održane kreativno-edukativne radionice u svim somborskom osnovnim i srednjim školama, kojima će prethoditi prikupljanje reciklažnog materijala-starog tekstila. Izrađeni upotrebni predmeti biće plasirani na prodajnim izložbama, a novčana sredstva utrošiće se za organizovanje edukativnih izleta za mlade. Takođe, u ŠOSO ”Vuk Karadžić” kontinuirano će se sakupljati reciklažni materijal i održavati dve radionice izrade predmeta od reciklažnog materijala mesečno u trajanju od šest meseci, a u radionice će biti uključeni kako edukatori ”Planete”, tako i nastavnici i učenici škole.

Projekat „Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina

Osnovna škola „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine je od pokretanja programa Eko-škole u Srbiji deo ovog programa i tokom tog perioda su nastavnici i učenici realizovali brojne aktivnosti vezane za očuvanje prirodne sredine, štednju resursa i promociju principa održivog razvoja.  Udruženje Zlatiborski krug je od početka uključeno u realizaciju ovog programa u osnovnoj školi u Čajetini.

Zlatiborski krug je organizacija koja ima značajno iskustvo u oblasti ostvarivanja ljudskih prava, edukaciji za održivi razvoj i brigu o deci.  S obzirom da je pravo na zdravu životnu sredinu i zdrav razvoj jedno od osnovnih ljudskih prava, u savremenom svetu koji je podložan komercijalizaciji i potrošačkim principima, neophodan je kreativan pristup obrazovanju u cilju ostvarivanja tih prava. Projekat „Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina“ nudi takav pristup i povezivanje svih relevantnih lokalnih činilaca kako bi Čajetina postala primer dobre prakse u očuvanju i zaštiti životne sredine kroz obrazovanje i promociju i primenu koncepta cirkularne ekonomije.

Projektom je planirano  osnivanje Saveta za održivi razvoj i edukaciju opštine Čajetina, koji će sačinjavati predstavnici lokalnih nevladinih organizacija, obrazovnih institucija, medija, biznis sektora i lokalne uprave, u cilju umrežavanja svih relevantnih lokalnih faktora u radu na planiranju i implementaciji aktivnosti na lokalnom nivou, vezanih za održivi razvoj i zaštitu životne sredine.

Za roditelje učenika osnovnih škola u Čajetini, Mačkatu i na Zlatiboru i dece – korisnika PU “Radost” iz Čajetine, kao i za zaposlene u ovim ustanovama, organizovaće se predavanja na kojima će biti predstavljeni principi cirkularne ekonomije u zaštiti životne sredine i koncept izrade i upotrebe igračaka od prirodnih materijala, kružne i produžene upotrebe didaktičkih sredstava, knjiga i igračaka i negativni primeri komercijalizacije detinjstva. Biće predstavljeni principi cirkularne ekonomije koji se tiču edukacije dece ne samo o ekološkom aspektu održivog razvoja, već i o razumevanju principa na kojima počiva potrošački mentalitet, razlikovanju želja i potreba, podsticanju stvaralaštva nasuprot konzumacije i razvijanju odnosa zasnovanih na samopouzdanju i samopoštovanju.

Edukativni deo projekta predviđa i organizovanje predavanja i radionica za učenike osnovnih i srednje škole u Čajetini o primeni principa cirkularne ekonomije u školi i svakodnevnom životu, a tokom projekta će učenici kroz niz praktičnih aktivnosti imati prilike da primenjuju teoretsko znanje o ovim principima.

Planirano je formiranje Biblioteke igračaka od prirodnih materijala u Čajetini, kao vid primene i promocije principa cirkularne ekonomije – iznajmljivanja i izrade (igračaka), a ne kupovina.