Pred poslanicima Narodne skupštine je početkom decembra 2017. godine stavljen na javnu raspravu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Predlagač ovog Zakona je Vlada Republike Srbije. Postupak izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom obrađivalo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja još od 2015. godine. Od tada, tekst Zakona je dorađivan i predložene su dodatne novine, kao i analiza. Rasprava o ovom zakonu na sednici parlamenta 6.12.2017. godine je objedinjena sa ostalih 30 tačaka, među kojima je Predlog budžeta za 2018 godinu.
MODS je mišljenja da predlog novog Zakona u pojedinim njegovim delovima predstavlja korak napred u pogledu predviđenih mera socijalne i populacione politike, kao i mera socijalne inkluzije.
Međutim neophodno je unapređenje pojedinih odredbi, naročito onih koje se odnose na mere podrške porodici sa detetom sa smetnjama u razvoju.
Pravo na dečiji dodatak
MODS pozdravlja nameru proširenja obuhvata dece u pogledu ostvarivanja prava na dečiji dodatak u predlozima novih rešenja, i u tom smislu sledeće novine u nacrtu Zakona:
Proširenje prava na dečiji dodatak za decu u porodici
Član 26. stav 5. predloga zakona predviđa da i „dete višeg reda rođenja od četvrtog može ostvariti pravo na dečiji dodatak, ukoliko zbog starosne granice za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo.“ Takođe, „majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.“ (član 26. stav 2.).
Produžetak trajanja dečijeg dodatka u odnosu na godine života deteta
Novim Zakonom predviđa se produžetak trajanja prava na dečiji dodatak do završetka srednjoškolskog obrazovanja, a najduže do navršenih 20 godina života, izuzetno do 21 godine života, a za dete sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom za koje je doneto mišljenje Interresorne komisije, sve dok je obuhvaćeno vaspitno obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina. (Član 26. stav 9., 10., i 11.). Dosadašnje rešenje je glasilo da dete može biti korisnik prava na dečiji dodatak najduže do 19. godine života.
Povećanja visine iznosa dečijeg dodatka jednom godišnje
Predlog zakona predviđa mogućnost povećanja visine iznosa dečijeg dodatka jednom godišnje, pre početka školske godine, i to za decu srednjoškolskog uzrasta. Član 33. stav 4. glasi da „korisnici dečijeg dodatka čija su deca redovno pohađala srednju školu i sa uspehom završila školsku godinu u septembru tekuće godine ostvaruju pravo na još jedan dečiji dodatak.“ Ovo je jeste dobro rešenje, imajući u vidu da su potrebe dece pred polazak u školu uvećane (nabavka udžbenika i školskog pribora i ostalo). Međutim, smatramo da ovo pravo treba proširiti i na decu koja pohađaju osnovnu školu, budući da su potrebe i ove dece pred polazak u školu iste, tj. jednako uvećane kao i dece koja pohađaju srednju školu.
Uvećan je iznos dečijeg dodatka za 50% za decu sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom
Član 33. stav 2. predviđa da „za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Komisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, iznos dečijeg dodatka se uvećava se za 50%“. Dosadašnje rešenje je glasilo da je za decu sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom iznos dečijeg dodatka uvećan za 30%.
Porodice koja ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu automatski da ostvare i pravo na dečiji dodatak, jer su već jednom prikupili svu dokumentaciju i dokazali svoj status
Član 30. stav 3. predviđa da pravo na dečiji dodatak bez ponovnog dostavljanja dokaza o materijalnom stanju porodice ostvaruje korisnik novčane socijalne pomoći čija deca redovno pohađaju školu, a nezavisno od materijalnih uslova porodice korisnik čije dete ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica. Takođe, pozitivna strana je i činjenica da se dokazi o ispunjavanju ovih uslova utvrđuju po službenoj dužnosti od strane organa nadležnog za rešavanje o pravu, pribavljanjem podataka iz službenih evidencija.
Takođe, na osnovu ovakvog rešenja, zaključujemo da je pravo na dečiji dodatak za decu sa smetnjama u razvoju univerzalno, tj. nezavisno od materijalnog statusa porodice, pod uslovom da je dete korisnik prava na tuđu negu i pomoć. Navedeni predlozi rešenja su pozitivni i značajni, tim pre jer je dečiji dodatak jedina mera socijalne politike za smanjenje siromaštva dece u Srbiji.
Nedefinisani nominalni iznos dečijeg dodatka i način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak predstavlja korak unazad
Međutim, novi Zakon predviđa da nominalne iznose (visinu) i način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja. (član 32. i član 33.). Smatramo da ovakvo rešenje predstavlja korak unazad jer izostaju garancije da će iznos dečijeg dodatka biti redovno usklađivan sa porastom troškova i inflacije.
Prethodni zakon je imao preciznije rešenje, jer je postojao definisani iznos novčanih davanja, kao i način usklađivanja visine dečijeg dodatka („1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci“). Pored toga, utvrđivanje nominalnog iznosa daje osnovu za dalje praćenje povećanja iznosa ovog prava, što samo po sebi znači i veću sigurnost u pogledu iznosa dečijeg dodatka.
Takođe, za razliku od važećeg Zakona, ne postoje odredbe koje nalažu usklađivanje sa inflacijom niti jednog davanja, pa će realni iznosi davanja takođe biti nepoznati. Ostaje nejasno na koji način su obračunati finansijski troškovi za naredne dve godine kada nije poznat nominalni iznosa od koga se polazilo. Zato MODS poziva da se Zakonom definiše nominalni iznosi novčanih davanja, kao i način obračunavanja cenzusa, i obaveza da se iznosi novčanih davanja usklađuju sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike Srbije.
Roditeljski dodatak i naknada zarade odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.
MODS izražava zabrinutost povodom predloga da pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica (član 12. stav 7. predloga Zakona).
Ovakvo rešenje vodi diskriminaciji i nije dobro po više osnova. Ovo pravo ima za cilj, pored brige o detetu, i održavanje zaposlenja roditelja koji je korisnik prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, pa i u tom smislu usklađivanje rada i roditeljstva.
Roditelj ne treba da se nađe u okolnosti da „vrši izbor“ između roditeljstva i zaposlenja. Dodatak za tuđu negu i pomoć se ostvaruje po osnovu zdravstvenog i psihofizičkog stanja korisnika (ovde deteta) i nije uslovljen drugim primanjima. Оvakvim predlogom rešenja se ove porodice dovode u stanje socijalne ugroženosti i rizik od siromaštva, jer izostaje ovaj vid finansijske podrške. Briga o deci sa smetnjama u razvoju iziskuje veće i duže angažovanje roditelja/odgajatelja oko deteta.
Pored toga, ovo može biti destimulativno po roditelje, budući da zaposleni roditelji deteta sa smetnjama u razvoju imaju tendenciju napuštanja svog zaposlenja, što u većem broju slučajeva čine majke, te bi u ovom slučaju jedan od roditelja u riziku da trajno ostane bez posla. Ovakvo rešenje ne vodi usklađivanju rada i roditeljstva, već doprinosi da roditelji upadnu u siromaštvo i zato MODS poziva nadležne na preispitivanje ovakve odluke.
MODS očekuje da će visina iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete biti uvećana, budući da je roditeljima potrebna posebna podrška po osnovu rođenja prvog deteta imajući u vidu povećane troškove koji su neophodni u prvim danima rođenja deteta. U predlogu zakona nije eksplicitno naveden iznos roditeljskog dodatka, kako za prvo tako i za svako naredno dete. Takođe, očekuje i smanjenje broja rata isplate (na 12 meseci). Predlog zakona omogućava očevima da budu ravnopravni podnosioci zahteva.
Uvodi se novo pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta
Ovo pravo omogućiće velikom broju žena da po prvi put steknu mogućnost ostvarivanja prava na ostale naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, već samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva, ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava. Pored toga ovo pravo moći će da ostvare i žene koje su poljoprivredni osiguranici. Posebno je važno istaći da će u periodu korišćenja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, ministarstvo nadležno za socijalna pitanja „preuzima“ ulogu poslodavca tako što će obračun i isplatu za ova prava vršiti direktno na račun korisnice.
I na kraju, a ne manje važno, MODS očekuje da će novo zakonsko rešenje omogućiti smanjenje potrebne dokumentacije, direktnu isplatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva neće biti uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca.
Mere socijalne inkluzije
Zakon predviđa i pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, za decu sa smetnjama u razvoju i decu korisnike novčanih socijalnih pomoći kao i regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. MODS smatra da su ovo dobra rešenja i da predstavljaju značajne mere socijalnog inkluzije dece iz ranjivih grupa u školsko okruženje.