Međunarodni dan deteta – obaveza odraslih je da zaustave nasilje nad decom
Šta nam srednjoškolci kažu o nasilju:
- Najviše nasilja se odigrava u školi
- 85% ispitanih prisustvovalo fizičkom nasilju među vršnjacima
- Odrasli nisu svesni opasnosti od digitalnog nasilja
- Izlaz je u edukaciji i razgovoru sa sa decom
Povodom Međunarodnog dana deteta, organizacija Prijatelji dece Srbije još jednom želi da skrene pažnju na važnost prevencije nasilja nad decom, brze i efikasne intervencije nadležnih institucija kada se ono već dogodi, kao i da pozove sve relevantne aktere na posvećenost zaštiti svakog deteta u našem društvu.
U želi da doprinesu, Prijatelji dece Srbije predstavljaju rezultate kvalitativnog, nacionalnog istraživanja koje je sprovedeno u okviru ovogodišnje Sednice predstavnika/ca učeničkih parlamenata, na temu „Kako prepoznati i šta uraditi – za odrastanje bez nasilja“, održane 2. oktobra za vreme Dečije nedelje čiji je moto bio “Moje je pravo da rastem srećno i zdravo – za odrastanje bez nasilja”. Prijatelji dece Srbije sproveli su istraživanje o nasilju nad decom, o tome koje vrste nasilja deca primećuju i trpe, koliko često su mu svedoci, šta vide kao rešenje, ali i kako bi reagovali i kome ga prijavili.
Istraživanje je obuhvatilo 78 srednjoškolaca/ki uzrasta od 14 do 18 godina iz najvećih gradova u Srbiji: Beograda, Novog Sada, Niša, Leskovca, Užica, Zrenjanina, Bečeja, Bora, Raškr, Loznice, Sremske Mitrovica, ali i manjih sredina poput: Šida, Lapova, Topole, Batočine, Inđije, Krupanja, Novih Karlovaca, Novog Bečeja, Šimanovaca, Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, Brestovca i Kumana.
Pri istraživanju korišćena je metoda anketiranja u vidu upitnika, uz principe informisanosti, dobrovoljnosti, anonimnosti i poverljivosti, a sam upitnik takođe su sastavila deca, uključena u rad Prijatelja dece. Istraživanje je dalo sledeće rezultate:
- 39,74% ispitanika/ca su bili svedoci fizičkog nasilja među odraslima a njih čak 85,90% svedoci fizičkog nasilja među vršnjacima;
- 82,05% srednjoškolaca/ki je preduzelo određene korake kada se u njihovoj okolini manifestovalo psihičko, fizičko i internet nasilje, dok je njih 83,33% reagovalo kada se manifestovalo fizičko nasilje;
- 55% ispitanika/ca navelo je opciju prijavljivanja nasilja starijoj osobi kao najbezbedniji i najmudriji način po njih, a u cilju najboljeg pomaganja žrtvi koja je pretrpela nasilje;
- Polovina ispitanika/ca navela je roditelje/staratelje kao lica kojima bi prijavilo nasilje, dok se druga polovina opredelila za prijatelje i stručni kadar u obrazovnim ustanovama (pedagog, nastavnik…);
- 60 ispitanika/ca navelo je roditelje kao glavne edukatore o prevenciji nasilja i načina kako reagovati kada se ono dogodi;
- 54% ispitanika/ca navelo je školu kao mesto gde je nasilje najzastupljenije, a kao sledeću “crnu tačku” navode ulicu (30 %);
- 27% ispitanika ne zna da u školama postoje timovi za borbu protiv nasilja;
- Kada je reč o seksualnom uznemiravanju medju vršnjacima, ispitanici/ce su gotovo ravnomernim snagama zastupali tri stava:
- Da, ono je zastupljeno među vršnjacima;
- Zastupljeno je ali u manjoj meri;
- Nije zastupljeno;
- Kao oblik nasilja koje odrasli najčešće ne primećuju i o njemu ne znaju dovoljno ispitanici/ce su naveli digitalno nasilje, kao i činjenicu da odrasli nisu svesni posledica ovog vida nasilja;
- Najviše ispitanika/ca složilo se sa tvrdnjom da ako želimo da mladi i deca odrastaju uz što manje nasilja moramo raditi na edukaciji u cilju podizanja svesti o nasilju, ali i više razgovarati sa decom.
Kao posebno uznemirujuće nalaze istraživanja nalazimo činjenicu da su učesnici u njemu pripadaju populaciji dece koja su prošla kroz razne obuke na ovu temu i aktivni su članovi učeničkih parlamenata u sredinama gde žive (prepoznavanje seksulanog nasilja samo u najtežim oblicima, nedostatak informacija o postojanju timova za borbu protiv nasilja u školama isl…).
Više od 60% upitnika sačinjavala su pitanja otvorenog tipa, što je učesnicima dalo mogućnost da daju više odgovora, saveta, i prostora da izraze svoje mišljenje i doprinesu savetujući vršnjake i odrasle.
Značaj istraživanja ogleda se u prethodno prikazanim podacima i informacijama kao smernicama za nove akcije i korake koje kao društvo treba da preduzemo i daje podršku hitnom usvajanju Akcionog plana Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.
Rezultati upitnika biće dostavljeni Vladi RS, Odboru za prava deteta Narodne skupštine i drugim relevantnim institucijama.
Prilog:
Nalazi istraživanja
