Zalaganje Eurochild-a doprinelo je tome da Izveštaj Parlamenta obuhvati ključna pitanja prava deteta – od bezbednijeg dizajna digitalnih usluga i transparentne primene propisa, do pitanja veštačke inteligencije, oglašavanja i provere uzrasta.
Evropski parlament je 26. novembra usvojio Izveštaj o zaštiti dece na internetu. Mnoge poruke u ovom dokumentu odražavaju dugogodišnje prioritete koje zagovaraju Eurochild i njegove članice. Istovremeno, pojedine mere zahtevaće dodatne dokaze i međusektorsku ekspertizu kako bi se obezbedilo da zaista doprinose ostvarivanju prava deteta u digitalnom okruženju.
Eurochild je u svom zagovaranju snažno isticao potrebu za doslednom i efikasnom primenom Akta o digitalnim uslugama (DSA). Izveštaj Parlamenta prati ovaj stav, pozivajući na snažnije sprovođenje propisa, blagovremeno imenovanje i adekvatno finansiranje koordinatora za digitalne usluge. Posebno je značajno što je u Izveštaj uvrštena preporuka Eurochild-a o uspostavljanju brzog mehanizma upozoravanja na nivou EU, kako bi se na vreme identifikovali novi oblici štetnih online rizika i obavezale platforme da ih ublažavaju.
U skladu sa preporukama Eurochild-a, Izveštaj zauzima uravnotežen, na pravima deteta zasnovan pristup, odbacujući invazivne ili isključujuće sisteme i zagovarajući proporcionalna rešenja koja štite privatnost i počivaju na minimizaciji podataka. Takođe se jasno ističe da „alati roditeljske kontrole ne dovode u pitanje odgovornost onlajn platformi da po dizajnu ili po podrazumevanim podešavanjima obezbede da njihovi proizvodi budu bezbedni i primereni za decu“.
Rad Eurochild-a na suzbijanju zavisničkog dizajna i štetnih komercijalnih praksi prepoznat je u Izveštaju kroz poziv na zaštitu dece od komercijalne eksploatacije i manipulativnih funkcija koje podstiču prekomerno korišćenje – poput automatske reprodukcije sadržaja, „tamnih obrazaca“, beskonačnog skrolovanja i sistema preporuka zasnovanih na profilisanju maloletnika. Izveštaj takođe ukazuje na poseban uticaj koji na decu imaju influenserski marketing, netransparentni oblici oglašavanja, kao i rizici povezani sa „valutama u aplikacijama, mikrotransakcijama, modelima ‘plati da napreduješ’ i ‘plati da pobediš’“ u video-igrama dostupnim deci. Posebna pažnja posvećena je i fenomenu „roditeljskih“ ili „porodičnih“ influensera, kao i tzv. „kidsfluencera“.
Značajno je i to što Izveštaj integriše preporuke Eurochild-a o potencijalnim rizicima upotrebe generativne veštačke inteligencije u kontekstu vrbovanja dece u svrhe seksualne eksploatacije. Naglašava se potreba za snažnom primenom Akta o veštačkoj inteligenciji radi „adresiranja sistemskih rizika koje AI sistemi nose“, uz upozorenje da „algoritmi preporuka zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu dovesti do prekomernog vremena provedenog pred ekranima i stvaranja zavisnosti“.
Eurochild-ov izveštaj Nejednaka detinjstva: prava na papiru moraju postati prava u praksi ukazuje na potrebu da se intenziviraju napori u borbi protiv sve prisutnijeg onlajn seksualnog zlostavljanja i eksploatacije dece, izloženosti štetnim sadržajima (uključujući govor mržnje i sajber-nasilje), negativnih uticaja veštačke inteligencije, prekomernog boravka dece na internetu, kao i fenomena dečjih influensera i „šerentinga“.
Usvajanje ovog Izveštaja predstavlja važan korak napred, naročito u svetlu očekivanog stupanja na snagu predloga Evropske komisije o Aktu o digitalnoj pravičnosti 2026. godine. Eurochild će nastaviti da sarađuje sa evropskim institucijama kako bi se obezbedilo da digitalne politike u Evropi u potpunosti poštuju, štite i unapređuju prava deteta i odgovore na širok spektar izazova koje prepoznaju njegove članice.
Izvor: Eurochild