Stavovi

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom – ANALIZA

Zakon-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom-pred-poslanicima-u-oktobru

Poslanici Narodne skupštine usvojili su sredinom decembra[1] Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Zakon je usvojen po hitnom postupku. Postupak donošenja ovog Zakona pokrenulo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 2015. godine. Ovaj zakon se našao u skupštinskoj proceduri početkom decembra 2017. godine, objedinjen sa ostalih 30 tačaka, među kojima je Predlog budžeta za 2018. godinu. Zakon stupa na snagu 1. januara 2018. godine, a počeće da se primenjuje od 1. jula 2018. godine.

Budući da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom sadrži mere koje imaju za cilj unapređenje položaja porodica sa decom, MODS je od početka pratio proces izrade ovog Zakona.

Razlozi za donošenje Zakona

Razlozi zbog kojih je Ministarstvo pokrenulo postupak za donošenje novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom su proširenje obuhvata korisnika pojedinih prava koja su regulisana ovim zakonom; olakšavanje postupka za ostvarivanje prava; usklađivanje odredbi zakona sa evropskim propisima (pregovaračkim Poglavljima 2 i 19), i ispunjavanje ciljeva predviđenih u Programu ekonomskih reformi za period 2016 – 2018 (ERP)[2], mera predviđenih u Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP) usvojenim 2016. godine.

Ovaj Zakon predstavlja pomak i ka definisanom cilju u Programu rada Vlade Republike Srbije, a to je bolje targetirana socijalna zaštita, imajući u vidu da jedan deo stanovništva koji se nalazi u stanju socijalno – materijalne ugroženosti nije obuhvaćen socijalnim davanjima. Novi zakon predviđa i dodatnu podršku za decu iz osetljivih grupa – decu sa smetnjama u razvoju, decu bez roditeljskog staranja i decu iz domaćinstava čiji su članovi korisnici novčanih socijalnih pomoći.

porodica

Zalažući se za izmene Zakona, kao mreža organizacija za decu, ukazivali smo, između ostalog, i da postojeći paketi finansijske podrške nisu dovoljno efikasni niti prepoznati kao mere za povećanje kvaliteta života porodica sa decom. Podrška porodici mora biti sistemska i sveobuhvatna na svim nivoima. Same mere podrške pre svega treba da budu preventivne, pogađajući uzrok, a ne posledične koje saniraju probleme.

Paketi finansijske podrške porodici sa decom

Odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa različite pakete finansijske podrške za porodice, koji obuhvataju mere socijalne politike, mere populacione politike i mere socijalne inkluzije. Svrha finansijske podrške porodici sa decom je da se unaprede opšti uslovi za zadovoljenje potreba porodice, da se pruži podrška materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja, kao i da se podstakne rađanje dece.

Prava na finansijsku podršku porodici sa decom[3]

Dečiji dodatak

Budući da je dečiji dodatak jedina mera za smanjenje siromaštva dece u budžetu Republike Srbije, a više od trećine od ukupnog broja dece u Srbiji[4] je korisnik prava na dečiji dodatak, MODS je predlagao da se poveća obuhvat dece ovim pravom i da se poveća visina iznosa dečijeg dodatka.

Proširenje obuhvata dece na pravo na dečiji dodatak

Jedan od problema u vezi sa ostvarivanjem prava na dečiji dodatak tiče se ograničene mogućnosti korišćenja ovog prava i to do četvrtog deteta u porodici po redosledu rođenja. Stoga, kako bi ovo pravo postalo dostupnije za što veći broj dece, MODS je predložio da se proširi pravo na dečiji dodatak za svu decu u porodici ili da se pravo na dečiji dodatak može ostvariti za četvoro dece u porodici bez obzira na red rođenja. Tako član 26. stav 3. Zakona predviđa da i dete višeg reda rođenja od četvrtog može ostvariti pravo na dečiji dodatak, ukoliko zbog starosne granice za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo.

Takođe, „majka koja ima troje dece, a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.“ (član 26. stav 2.).

Povećanje iznosa dečijeg dodatka

Imajući u vidu da je iznos dečijeg dodatka u Srbiji izrazito nizak[5], te da ne može da pokrije troškove kompleta udžbenika i školskog pribora za školu, MODS je predlagao da se jednom godišnje, pre početka školske godine, poveća iznos dečijeg dodatka za nabavku udžbenika i školskog pribora. Novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa povećanje visine iznosa dečijeg dodatka jednom godišnje, pre početka školske godine, i to za decu srednjoškolskog uzrasta.

Član 33. stav 4. Zakona glasi „Korisnici dečijeg dodatka čija su deca redovno pohađala srednju školu i sa uspehom završila školsku godinu u septembru tekuće godine ostvaruju pravo na još jedan dečiji dodatak.“  U vezi sa redovnošću pohađanja škole, nadležni organ dužan je da u saradnji sa odgovarajućom školom, u toku trajanja školske godine, krajem svakog tromesečja proveri redovnost pohađanja nastave deteta za koje se ostvaruje pravo.

*** Analiza predloga Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

MODS je predlagao proširenje prava na još jedan dečiji dodatak i za decu koja pohađaju osnovnu školu. Iz ovoga proizilazi da je predlagač Zakona procenio da su potrebe dece koja pohađaju srednju školu veće u odnosu na decu koja pohađaju osnovnu školu. MODS je izrazio zabrinutost povodom ovoga jer su potrebe sve dece (i osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta iste, tj. jednako uvećane pred polazak u školu – nabavka udžbenika i školskog pribora). Do usvajanja ovog predloga MODS-a nije došlo.

Dodatna podrška deci sa smetnjama u razvoju je prepoznata u zakonskom rešenju kojim se  uvećava iznos dečijeg dodatka za 50% za decu sa smetnjama  u razvoju (član 33. stav 2).

Produžetak trajanja dečijeg dodatka u odnosu na godine života deteta

Novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom produžava se trajanje prava na dečiji dodatak do 20. godine, odnosno do završetka srednjoškolskog obrazovanja, a najduže do 21. godine života. Takođe, pravo na dečiji dodatak se može produžiti i posle 20., odnosno 21. godine života za dete sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom na osnovu mišljenja interresorne komisije (IRK) ukoliko je obuhvaćeno vaspitno – obrazovnim programom ili programom osposobljavanja za rad, a za dete pod starateljskom zaštitom do 26. godine života (član 26. stav 9. 10. i 11.).

Olakšavanje postupka za podnošenje zahteva za pravo na dečiji dodatak

Dobro rešenje i korak napred u odnosu na prethodni Zakon je i činjenica da se pravo na dečiji dodatak može ostvariti bez ponovnog dostavljanja dokaza o materijalnom stanju porodice, ukoliko je porodica korisnik novčane socijalne pomoći čija deca redovno pohađaju školu. Upravo je ovo bio još jedan od predloga MODS-a (porodice koja ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu automatski da ostvare i pravo na dečiji dodatak, jer su već jednom prikupili svu dokumentaciju i dokazali svoj status).

Takođe, nezavisno od materijalnih uslova porodice dete koje ostvaruje pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica može ostvariti pravo na dečiji dodatak. To znači da novi Zakon predviđa dodatnu zaštitu dece sa smetnjama u razvoju i da pravo na dečiji dodatak postaje univerzalno za decu sa smetnjama u razvoju.

Utvrđivanje nominalnog iznosa dečijeg dodatka

Predlog MODS-a je glasio da se iznos dečijeg dodatka uskladi sa iznosom linije siromaštva i da se poveća iznos dečijeg dodatka do polovine iznosa koji definiše liniju apsolutnog siromaštva[6]. Naime, visina nominalnog iznosa dečijeg dodatka nije ovim Zakonom precizirana, već to Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja određuje (Član 33. stav 1.).

zakon vlada

MODS je smatrao da ovakvo rešenje predstavlja korak unazad jer izostaju garancije da će iznos dečijeg dodatka biti redovno usklađivan sa porastom troškova i inflacije. Prethodni zakon je imao preciznije rešenje, jer je postojao definisani iznos novčanih davanja, kao i način usklađivanja visine iznosa dečijeg dodatka. Utvrđivanje nominalnog iznosa daje osnovu za dalje praćenje povećanja iznosa ovog prava, što samo po sebi znači i veću sigurnost u pogledu iznosa dečijeg dodatka.

Zato je MODS u svojim amandmanima pozvao da se Zakonom definiše način obračunavanja cenzusa, nominalni iznosi novčanih davanja, da postoji obaveza da se nominalni iznosi usklađuju najmanje dva puta godišnje sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike Srbije.

Budući da je zakonskim rešenjem predviđeno da Vlada na predlog ministra uređuje ovo pitanje, MODS očekuje da će se podzakonskim aktom precizirati visina nominalnog iznosa, kao i način usklađivanja visine iznosa dečijeg dodatka. Takođe, očekuje se da ovaj podzakonski akt stupi na snagu do jula 2018. godine, kada i Zakon počinje da se primenjuje.

Roditeljski dodatak i naknade po osnovu rođenja deteta i posebne nege deteta

Zakonska rešenja koja se odnose na podsticanje rađanja i podršku porodicama nakon rođenja deteta su ovim Zakonom u određenoj meri unapređena, i to u pogledu proširenja prava u odnosu na korisnike i uvećanja pojedinih finansijskih transfera. Naime, uvedeno je još jedno pravo – pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta (član 17.).

To znači da će biti omogućeno prava na naknadu zarade usled rođenja i nege deteta na osnovu različitih ugovora o radnom angažovanju, a ne samo na osnovu ugovora o radu, kako je to do sada važilo (ugovora o delu, privremeno – povremenim poslovima, ugovora o autorskom radu; lica koja samostalno obavljaju delatnost, a vlasnici su porodičnog poljoprivrednog gazdinstva). MODS se zalagao za ovakvo rešenje.

 Još jedan od predloga MODS-a bio je da se uveća iznos roditeljskog dodatka za prvo dete, budući da je roditeljima potrebna posebna podrška po osnovu rođenja prvog deteta imajući u vidu povećane troškove koji su neophodni u prvim danima rođenja deteta. Međutim, ni za ovo davanje Zakonom nije utvrđen nominalni iznos i način obračunavanja cenzusa, već to određuje Vlada na predlog ministra (član 23. stav 1.).

Isto kao i za dečiji dodatak, MODS očekuje da će se podzakonskim aktom koja bi trebalo da stupi na snagu do jula 2018. godine regulisati ovo pitanje. Takođe, potrebno je precizirati i način isplate ovog prava – jednokratno ili na određeni broj mesečnih rata. Ukoliko bi se ovo davanje isplaćivalo u mesečnim ratama, one ne bi trebalo da budu duže od 12 meseci.

Takođe, podzakonskim aktom bi trebalo precizirati i iznose roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete. Takođe, umesto dosadašnjeg prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe propisane članom 56b. Zakona o porezu na dodatu vrednost, sada je uz isplatu roditeljskog dodatka predviđena i jednokratna isplata paušala za nabavku opreme za dete. Još jedan predlog MODS-a koji glasi da se omogući očevima da budu ravnopravni podnosioci zahteva, je takođe postao zakonsko rešenje. Sad ovo više nije diskriminatorno obeležje koje je vezano isključivo za majku.[7]

Pravo na naknadu zarade sa rada radi posebne nege deteta

Novim Zakonom je predviđeno da se pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica (član 12. stav 9. Zakona).

MODS je smatrao da ovakvo predloženo rešenje vodi diskriminaciji i da nije dobro po više osnova. Ovo pravo ima za cilj da, pored brige o detetu, održi i zaposlenje roditelja koji je korisnik prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, pa i u tom smislu usklađivanje rada i roditeljstva. Roditelj ne treba da se nađe u okolnosti da „vrši izbor“ između roditeljstva i zaposlenja.

Dodatak za tuđu negu i pomoć se ostvaruje po osnovu zdravstvenog i psihofizičkog stanja korisnika (ovde deteta) i nije uslovljen drugim primanjima. Porodice dece sa smetnjama u razvoju i retkim bolestima se ionako nalaze u stalnoj borbi za svoju egzistencije, pa bi uskraćivanje jednog od ova dva prava vodilo većem riziku od siromaštva. Briga o deci sa smetnjama u razvoju iziskuje veće i duže angažovanje roditelja/odgajatelja oko deteta.

Pored toga, ovo može biti destimulativno po roditelje, budući da zaposleni roditelji deteta sa smetnjama u razvoju imaju tendenciju napuštanja svog zaposlenja, što u većem broju slučajeva čine majke, te bi u ovom slučaju jedan od roditelja u riziku da trajno ostane bez posla. Iako je MODS predložio da se preispita ova odluka, zakonsko rešenje glasi da roditelji dece sa smetnjama u razvoju ne mogu ostvariti pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ukoliko je dete korisnik prava na tuđu negu i pomoć.

MODS će nastaviti da podržava porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i kroz zagovaranje za razvoj usluga u lokalnoj zajednici čiji programi su usmereni i na različitu podršku deci sa smetnjama u razvoju.

Pozitivna zakonska rešenja u odnosu na mere socijalne inkluzije

U odnosu na mere socijalne inkluzije, pored postojećih prava (pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica, novi Zakon predviđa i pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnike novčanih socijalnih pomoći (član 36.).

MODS smatra da su ovo dobra rešenja i da predstavljaju značajne mere socijalnog inkluzije dece iz ranjivih grupa u školsko okruženje. Ovim merama se postiže veći obuhvat dece iz ranjivih grupa obrazovanjem, što je jedno od osnovnih prava svakog deteta. U odnosu na ove mere, MODS će nastaviti da prati doslednost njihovog sprovođenja.

To podrazumeva praćenje kako ravnopravne primene ovih prava u svim delovima zemlje, tako i u odnosu na sve pomenute grupe dece.

Pozitivna zakonska rešenja u pogledu načina isplate prava i predlozi

U cilju automatizacije obračuna iznosa za isplate koje korisnicima prava vrši Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja po osnovu ovoga zakona, Ministarstvo uspostavlja Informacioni sistem za isplatu prava u koji se unose podaci iz priloženih zahteva za ostvarivanje prava i po službenoj dužnosti pribavljenih dokaza. MODS očekuje da će ovo zakonsko rešenje omogućiti smanjenje potrebne dokumentacije, direktnu isplatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva neće biti uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca.

Takođe, u odnosu na ostvarivanje prava na dečiji dodatak, MODS je prilikom analize prethodnog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ukazao i na problem obimne dokumentacija koja se prikuplja u svrhu podnošenja zahteva za ostvarivanje ovog prava.

Još jednom, za razliku od prethodnog  Zakona, u novom Zakonu ne postoje odredbe u kojima su određeni nominalni iznosi davanja kao i odredbe koje nalažu usklađivanje sa inflacijom niti jednog davanja, pa će realni iznosi davanja takođe biti nepoznati.

MODS očekuje da će se podzakonskim aktom regulisati ovo pitanje u što skorijem periodu. Ostaje nejasno na koji način su obračunati finansijski troškovi za naredne dve godine kada nije poznat nominalni iznos od koga se polazilo.           

Takođe, ovim Zakonom se propisuju uslovi i način organizovanja Dečije nedelje (član 50.), a do sada je to bili propisano Zakonom o društvenoj brizi o deci.


[1] Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom usvojen je 14.12.2017. godine.

[2] Program ekonomskih reformi (ERP) kao jednu od devet prioritetnih strukturnih reformi u cilju otklanjanja prepreka privrednom rastu i razvoju prepoznaje: socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva i jednake mogućnosti. U okviru te reforme predviđa se povećanje adekvatnosti novčanih davanja, kao i unapređenje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne zaštite.

[3] Članom 11. Zakona definišu se prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona, među kojima su neka potpuno nova u odnosu na prethodno zakonsko rešenje (istaknuta su boldiranim fontom):

„1) naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

2) ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta;

3) roditeljski dodatak;

4) dečiji dodatak;

5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;

6) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom;

7) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći;

8) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.

[4] Podatak nastao kao rezultata Anketa o prihodima i uslovima života (The Survey on Income and Living Conditions SILC) pokazuje da je 30,2 odsto dece u Srbiji u riziku od siromaštva. Anketa je sprovedene po četvrti put na teritoriji Republike Srbije, u periodu od maja do jula 2016. godine.

[5] Prema poslednjem izveštaju, u septembru 2017. godine, redovan iznos dečijeg dodatak u Srbiji iznosi ispod 3 000 rsd na mesečnom nivou. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

[6] Linija apsolutnog siromaštva u 2016. godini iznosi 11.694 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici a potrošnju nižu od tog iznosa imalo je 7,3% stanovnika Republike Srbije. Izvor: Siromaštvo u Republici Srbiji 2006 – 2016. – revidirani i novi podaci. Tim za smanjenje siromaštva i socijalno uključivanje Vlade Republike Srbije, avgust 2017.

[7] Prema prethodnom Zakonu, dete je moglo da ostvari pravo ne dečiji dodatak ukoliko majka ima državljanstvo državljanstvo RS. Tako porodica gde majka, koja nije državljanka, ne može da ostvari to pravo, ostaje bez dodatka, i pored činjenica da je u proceduri sticanja državljanstva, i živi i radi u Srbiji, i otac je državljanin.