Vesti

Analiza stanja socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji

-Izveštaj o primeni međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima-

Centar za dostojanstven rad je izradio publikaciju „Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji“ u okviru projekta Shadow Report on the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, uz podršku Olof Palme Međunarodnog centra u Beogradu.

„Tekst analize prati strukturu Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, posvećujući dužnu pažnju pojedinim problemima za koje su autori procenili da su od naročitog značaja. Kroz kritiku normativnih rešenja i/ili prakse njihove primene, biće izloženi osnovni međunarodni standardi u ovoj oblasti. Njihovom primenom se može doći do značajno kvalitetnijih rešenja koja će garantovati istinsku zaštitu svih pojedinac od strane države, dovoljnu da im omogući ne samo fizičko preživljavanje u teškim životnim okolnostima, već i mogućnost da te okolnosti preokrenu i ponovo postanu puno- pravni članovi zajednice. Načela solidarnosti, socijalne pravde i socijalne zaštite od strane države, osnovni su postulati o kojima bi trebalo voditi računa kada je reč o predlaganju promene politika, normiranja i prakse primene propisa“.

„Trenutna situacija u Republici Srbiji, kada je reč o društvenim pokazateljima, daleko je od zadovoljavajuće i u pojedinim segmentima je alarmantna. Ovome su doprineli kako teško stanje na tržištu rada i odumiranje socijalnih funkcija države, tako i ekonomska politika, politika zapošljavanja i dosadašnja politika privatizacije državnih preduzeća. Stanje na tržištu rada je veoma loše, a podaci o siromaštvu ukazuju na nužnost hitne akcije države, koja po pravilu izostaje“.

„Kada je reč o stopi apsolutnog siromaštva, prema podacima za 2017. godinu ona je iznosila 7,2%, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 7,3%. U svakom slučaju, oko pola miliona stanovnika Republike Srbije nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe. Najviše stope siromaštva beleže se kod nezaposlenih lica (23,8%), lica sa nezavršenom osnovnom školom (18,5%) i u višečlanim domaćinstvima (15,2%). Najviše zabrinjava porast siromaštva u višečlanim domaćinstvima i kod dece“.

„U pogledu stope relativnog siromaštva, prema podacima za 2017. godinu ona je iznosila 25,7%, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 25,9%. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 36,7%. Najviša stopa rizika od siromaštva zabeležena je kod lica u domaćinstvima s dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece (55,8%) i lica mlađa od 65 godina koja žive u jednočlanim domaćinstvima (39,6%)“.

„Kada je reč o stopama nejednakosti, mereno prema potrošnji (na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava), vrednost Gini koeficijenta iznosi 25,9 u 2017. godini i beleži blagi pad u odnosu na 2016. godinu. S druge strane, mereno prema prihodima (na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života), vrednost Gini koficijenta iznosi 37,8 u 2017. godini i takođe beleži pad u odnosu na prethodnu godinu“.

Celu analizu možete preuzeti OVDE.